Суша, климатске промене и све оно што доноси проблем винској индустрији широм Европе доноси проблем и Србији, чији су се винари и виноградари ове сезоне суочили с никада ранијом бербом грожђа, што ће донети бројне проблеме у производњи овог алкохолног пића.
Последње лоше вести стижу из Немачке, чији су произвођачи вина недавно упозорили како предвиђају да ће овогодишња берба грожђа бити најнижа од 2017. године. Напомињу како су касни мраз, обилне падавине, град и временска колебања условила велике разлике у количини убраног грожђа, у зависности од подручја узгоја и сорти грожђа.
Губици на годишњем нивоу били су посебно велики у две источне, растуће регије, а само један од 13 перспективних региона за узгој грожђа показује благи пораст. Овакве процене засноване су на подацима Удружења винара Немачке.
„Произвођачима вина је и 2023. година била тешка: глобална потрошња је смањена, цене производње се нису смириле, а све је мање и површина под виноградима, који су погођени како климатским променама тако и болестима“ изјавио је недавно Џон Баркер из Интернационалне организације лозе и вина (ОИВ), која окупља 50 држава чланица које производе и конзумирају грожђе и вино и које представљају 75 одсто светске површине винограда, 87 одсто производње светског вина и 71 одсто светске потрошње вина.
Баркер је, представљајући годишњи извештај, на конференцији за медије навео да је површина винограда глобално наставила да опада смањивши се за 0,5 одсто у односу на 2022. годину – на 7,2 милиона хектара.
Овај тренд се наставља трећу годину заредом, подстакнут је крчењем винограда у главним виноградарским регионима, а укључује све врсте грожђа широм обе хемисфере.
На производњу вина су највише утицали екстремни климатски услови и распрострањена гљивична обољења, што је кулминирало историјски ниским нивоом у глобалној производњи вина од 237 милиона хектолитара.
Ово је означило пад од десет одсто у односу на 2022.
Преузмите андроид апликацију.
