Уколико постоји место на нашој планети које савршено сједињује геолошко чудо, непатворену дивљину и дубоке трагове људске историје, онда је то Заштићено подручје Нгоронгоро у северној Танзанији. Ова област више је од обичног националног парка; то је UNESCO-ва Светска баштина и животни простор за људе и дивље животиње где су природа и култура испреплетене на јединствен начин.
Централна фигура целог подручја, и магнет за путнике из целог света, јесте чувени Нгоронгоро кратер, који није само кратер, већ највећа непрекинута и непоплављена вулканска калдера на свету. Настала је пре отприлике два и по милиона година када се масивни вулкан, који је вероватно парирао висини Килиманџара, највише афричке планине, срушио сам у себе након ерупције. Његови зидови, високи око 600 метара, тада су формирали природну, уобличену “арену” површине преко 260 квадратних километара, стварајући самосталан екосистем који је јединствен у Африци, али и у свету. Спуштање у кратер је драматично искуство: почиње се из мистичних планинских шума на ободу, да би се потом пред вама отворила пространа, плодна савана обогаћена вулканским тлом.
Ова геолошка творевина је, захваљујући сталном присуству воде, постала природни хабитат дивљег живота, што резултира највећом густином великих сисара на целом афричком континенту. Процене кажу да у кратеру стално живи око 25.000 до 30.000 животиња, што Нгоронгоро чини једним од ретких места где су блиски сусрети са најопаснијим животињама и посматрање истих у свакодневним активностима готово загарантовано. Због те концентрације, Нгоронгоро се често назива “афричким еденским вртом”.
За туристе је посебно примамљива могућност да овде, уз мало среће, у једном сафари дану виде комплетну “велику петорку”: лавове, слонове, биволе, неухватљиве леопарде и, што је најважније, критично угроженог црног носорога. Нгоронгоро је једно од најпоузданијих места у Танзанији за посматрање црног носорога, чија се мала популација овде успешно одржава и размножава захваљујући интензивној заштити. Лавови су овде такође изузетно бројни, док популацију слонова углавном чине старији, велики мужјаци.
Поред ових иконичних звери, дно кратера врви од живота: огромна крда гнуова, зебри, Томсонових и Грантових газела пасу на бујним равницама. Екосистем укључује и плитко, слано језеро Магади, које је често украшено хиљадама фламингоса, чија ружичаста боја даје нестваран контраст са околином. Такође су присутне велике групе хијена, шакала, и нилских коња који уживају у мочварним подручјима.
Занимљива карактеристика кратера је изостанак жирафа и импала, јер су стрме падине кратера превише ризичне за њихове дуге ноге и скакање. Ипак, оно што ово подручје издваја јесте његов статус као заштићене зоне вишеструке намене, што значи да дивље животиње коегзистирају са традиционалним полу-номадским сточарима из племена Масаи, који су вековима живели на овом подручју. Њихова присутност додаје културну димензију путовању, пружајући посетиоцима прилику да виде традиционални афрички живот у хармонији са дивљином.
Поред самог кратера, Заштићено подручје Нгоронгоро чува и Олдуваи клисуру, често називану “Колевком човечанства”, где су пронађени неки од најважнијих археолошких доказа о еволуцији раних људи, укључујући чувене Лаетоли отиске стопала старе 3.6 милиона година. Посета Нгоронгороу је, дакле, много више од пуке вожње сафари џипом; то је сусрет са исконском Африком, геолошка лекција и увид у саму колевку људске цивилизације.
Најбоље време за посету је сушна сезона, од јуна до октобра, када се животиње окупљају око воде, али захваљујући сталним изворима, кратер је спектакуларан током целе године, нудећи незаборавно искуство путницима који трагају за аутентичном дивљином и историјом.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.
