Kада се спомене дечји лист „Невен“, најчешћа реакција многих је осмех поткрепљен носталгијом. Да ли сте знали да је „Невен“ најстарији лист за децу који излази на ћирилици?
Покренуо га је у Новом Саду лекар, песник и Новосађанин Јован Јовановић Змај. Први број је изашао у јулу 1880. године. Чика Јова, како су га од милоште многи звали, целу деценију је припремао и смишљао како ће изгледати овај часопис, а инспирацију је проналазио и у дечјим листовима који су објављивани широм Европе и света.
Иако превасходно намењен деци, због свог садржаја, „Невен“ су одувек могли да читају сви узрасти, јер је часопис задовољавао потребу и жељу за игром, забавом, разонодом, али и новим сазнањима.
Месец дана пред објављивање првог броја, Змај је у свом листу „Застава“, као и у многим другим часописима тог времена, објавио позив за претплату на „Невен“. Прво је излазио као месечник, да би у периоду од 1881. до 1890. године излазио као петнаестодневник.
Укупно је објављено 433 броја „Невена“ чији је уредник био сам Чика Јова, док је последњи број, који је он уредио, објављен 12. априла 1904. године.
Остаће упамћен као зачетник бројних ствари, па је тако у свом „Невену“ објавио први стрип, прву луткарску представу, први афоризам („Боље је у малим стварима бити велики, него велики у малим“), прве новинарске текстове у стиховима, али и прву објављену разгледницу на свету.
Објављивао је и научно-популарне текстове из разних области, попут историје, географије и биологије, путописе и репортаже, а све као допуну знања школарцима и свим заинтересованима.
Садржај Змајевог „Невена“ многима је служио као инспирација, а можда највише британско-српском режисеру Тимоти Џон Бајфорду, који је на основу текстова објављених у часопису направио једну од најбољих дечјих серија које су се емитовале на некадашњој Југословенској радио-телевизији (ТВ серија „Невен“).
Још једна песничка душа за нови живот „Невена“
Након Змајеве смрти (14. јун 1904. године), лист је до 1907. године уређивао учитељ Kузман Миловановић. Уследиће период у којем „Невен“ неће излазити, да би га 7. септембра 1979. године поново покренуо песник, новинар и сликар Мирослав Мика Антић.
Kолико је заиста предано и темељно поступио његовом уређивању говори и писмо које је Антић упутио Астрономској опсерваторији 8. августа 1979. године у којем је желео да објасни феномен звезданог неба, те уз помоћ њих „пружи младима што више одговора о бескрају који нас окружује“. Ово писмо потписао је као главни уредник „Невена“.
Убрзо је Мики стигао позитиван одговор, а први текстови ове сарадње почели су се објављивати тек од трећег броја обновљеног часописа.
Мика је „Невен“ уређивао до 1981. године, да би га на уредничкој функцији наследио Слободан Станишић (1981-1986). Потом ће га десет година уређивати Бранислав Kупусинац, да би од 1997. године па све до 2013. године на уредничкој позицији био Стеван Бељански.
Kроз целу своју историју, садржај „Невена“ служио је како едукацији, тако и разоноди, а неке од сталних рубрика увек су проналазиле своје место у сваком новом броју.
Тако да су се верни читаоци могли упознати са свим занимљивостима кроз рубрику „Албум занимљивости“, упознати свет кроз путовање „Са Невеном по свету и Србији“, али и задовољити жељу за разонодом кроз бројне енигматске изазове.
Данас „Невен“ као двомесечник излази под окриљем Новосадског дечијег културног центра, а за његову душу и одржавање разнолике садржајности заслужна је уредница Јелена Допуђ, која с великом љубављу и пажњом наставља да прати добро утемељене кораке „Невена“ које су пре ње уткали сви уредници и сарадници овог часописа, али пре свега његов творац, Чика Јова Змај. Она је уједно и прва жена која се нашла на уредничкој позицији најстаријег дечјег листа на ћирилици.
Текст је настао на основу информација које су објављене у часопису „Невен“ (бројеви 838-839 (мај 2014); 840-841 (септембар 2014), 856 (септембар 2015) и 916 (децембар 2020)).
Преузмите андроид апликацију.
