Од нетолеранције на лактозу, млечни шећер, пати чак 70 одсто светске популације. Италијански научници у недавно објављеном истраживању откривају које све врсте сирева не садрже млечни шећер и могу их слободно јести и особе које имају тај проблем.
Интолеранција на лактозу је веома чест поремећај варења, много чешћи него што се претпостављало. Особе са овим поремећајем имају пробавне сметње када пију млеко и једу млечне производе. Према неким проценама, од овог проблема пати чак 70 процената становништва.
Овај поремећај више је приметан у Азији и Африци, а нешто мање у Европи и Северној Америци. Најмање је присутан у Скандинавији.
Због тога је у свету забележен знатан пораст тржишта производа без лактозе. Само у прошлој години ово тржиште је порасло за готово седам процената.
Када се открије интолеранција на лактозу, најчешћа грешка је драстично елиминисање свих млечних производа из исхране, у уверењу да сви они садрже лактозу. Међутим, могуће је избећи непотребна ограничења и поново уживати у њиховом укусу. Ово потврђује истраживачки пројекат научника са Универзитета у Пизи, који је објављен прошлог месеца у научним часописима.
Тим стручњака истраживао је стварне количине лактозе у сиревима са заштићеним пореклом. Процењује се да у Италији половина становништва има нетолеранцију на лактозу. До сада се веровало да искључиво старији сиреви, у којима је процес зрења трајао више од 30 месеци, у себи не садрже лактозу.
Испитивано је тридесетак сирева, углавном италијанских, али и неколико оних чије је порекло из других европских земаља.
Коришћене су најосетљивије и специфичне аналитичке технике (око 140 анализа у две акредитоване екстерне лабораторије), које су у стању да открију резидуални садржај лактозе мањи од 0,001%.
Утврђено је да губитак лактозе у сиру није искључиво последица процеса зрења, већ је углавном одређен деловањем млечних фермената, који се претварају у млечну киселину.
Зрење, које се до сада сматрало главним узроком смањења лактозе, стога заузима секундарно место, а његова улога се редефинише посебно у меким сиревима. У закључку, овај истраживачки рад је помогао да се идентификују и неки нови сиреви са заштићеним пореклом који не садрже лактозу.
На списку сирева који су прошли тест и имају мање од 0,001 проценат млечних шећера су многи познати италијански брендови: грана падано, пармиђано ређано, пекорино, горгонзола, проволоне, али и француски бри, швајцарски ементалер и гријер, те енглески чедар.
Међутим, не треба занемарити ни варијабилност која се може појавити у оквиру истог сира са заштићеном ознаком порекла, што утиче на састав. Зато би било неопходно да сваки сир садржи и ознаку да ли у њему постоји млечни шећер.
Побољшано означавање производа без лактозе је неопходно да би се контролисао овај здравствени поремећај, избегли недостаци у исхрани и задовољиле потребе растућег сегмента потрошача, закључују италијански истраживачи.
Zdrave, ukusne, ali opasne, šest namirnica s kojima treba biti oprezan
Преузмите андроид апликацију.
