Недостатак падавина као и њихов неповољан распоред утицао је на то да се у атарима бележе нижи приноси кукуруза од очекиваних. Процене су да би просечан принос те житарице у овој години ,могао износити око 3,5 тоне по хектару , што би са засејаних око милион хектара, под том житарицом задовољило домаће потребе Србије за жутим зрном.
У повољним годинама за кукуруз на пољопривредном газдинству Црвени из Турије , кажу да постижу добре приносе код те житарице и преко седам тона по јутру, али ове агрономске године то није случај, недостатак падавина учино је своје те су приноси умањени и поред примењених свих агротехничких мера.
„Очекујем просечне приносе 3 – 3,5 тоне по јутру, изгледало је то све лепо док је било зелено и клип је имао величину, а после се тај клип смањио, зрно је плитко“, каже Миомир Црвени, Турија.
Милан Ранковић, пољопривредник из села Љуљаци, наводи да је ове године услед суше мањи принос и код силажног кукуруза и да је слабији квалитет силаже за исхрану стоке.
„Година је била сушна проузроковала је лош квалитет кукуруза за силажу, али смо успели да обезбедимо нешто силаже за исхрану стоке“, каже Ранковић.
Гледајући резултате приноса кукуруза по рејонима, уочава се велики распон у оствареним приносима, каже др Горан Бекавац, стручњак за кукуруз новосадског Института за ратарство и повртарство.
„Они локалитети који су имали мало спортске среће, па су добили падавине кишу средином јула или крајем јула месеца, они бележе нешто боље резултате од 6, 7, па чак и 8 тона по хектару. На неким локалитетима, као што је Кикинда, крећу се рецимо 300-400 кг до 2 тоне по хектару. Оно што смо причали и раније, ја се надам да ће просечан принос бити за целу Србију око 3,5 тоне по хектару, што би било задовољавајуће за ову годину“, каже др Бекавац.
А висок потенцијал родности гајених хибрида кукуруза постиже се у повољним агроеколошким условима и у условима адекватне примене агротехничких мера у производњи кукуруза, као ратарске биљне врсте.
Преузмите андроид апликацију.
