Зграда Гимназије „Jован Јовановић Змај“ изграђена је у духу неоренесансе на месту где се од друге половине 18. века налазила Српска православна велика гимназија.
Пројекат за зграду израдио је један од најпознатијих српских архитеката с краја 19. и почетка 20. века Владимир Николић, познат и као градитељ значајних објеката у Сремским Карловцима, попут Патријаршијског двора, Богословског семинара, зграде Црквено-народних фондова – Богословије, Стефанеума.
Градњу зграде Гимназије је финансирао велепоседник, посланик угарског сабора барон Милош Бајић.
Основа зграде Гимназије подсећа на основу Патријаршијског двора у Сремским Карловцима јер је пројектована у облику ћириличног слова П, са главном фасадом која се састоји од три ризалита са куполама.
Крила су са декоративно готово равноправно обрађеним фасадама. На главној фасади у средишту је ризалит са централно постављеним главним улазом, над којим су троугласти забат и на спрату три полукружна прозора свечане сале.
Над кровним површинама ризалита су трапезасте куполе, делимично заклоњене ниским оградама са мотивима балустера и гриланди.
Над средњим ризалитом је ниска правугаона атика и монументална фигура богиње Атине, а испод се налази натпис:
„Барон Милош Бајић српском народу“.
Неоренесансна зграда Гимназије има два велика школска дворишта.
Ентеријер је прилагођен намени објекта, са дугачким ходницима и учионицама у низу, а лепотом се истиче Свечана сала чији су зидови и таваница богато украшене.
По зидовима Свечане сале се смењују јонски пиластари, експресивне маске и вегетабилни орнаменти.
На зиду Гимназије на почетку улице Златне греде налази се табла која обавештава да се на том месту раније налазила кућа у којој је рођен лекар, песник, преводилац, угледни члан Матице српске и Српске краљевске академије, Јован Јовановић Змај.
Градњу зграде Гимназије „Јован Јовановић Змај“ пратио је читав низ афера, које су тих дана потрсале Нови Сад.
Наиме, основни капитал у износу од 100.000 форинти обезбедио је барон Милош Бајић и опуномоћио људе из Централног кредитног завода (ЦКЗ) да цео посао реализују.
Међутим, људи из ЦКЗ нису имали поверења у аутора пројекта Владимира Николића, па су на све могуће начине вршили притисак и опструкцију.
Приликом градње се десила незгода, када су два радника погинула, што је одмах искоришћено за напад на Николића, прозивајући га за неспособност. У дневној штампи су тих дана „пљуштали“ чланци у којима је жестоко оптуживан Владимир Николић.
Тек касније је утврђено да су за многобројне пропусте током градње прави кривци инвеститори који су гледали да уштеде на сваком кораку. Тако је материјал који је уграђиван био неодговарајућег и лошег квалитета, па су извођачи радова преко пара добротвора Милоша Бајића сасвим фино профитирали.
Преузмите андроид апликацију.
