Матичар из Новог Сада испричао је за најчуднији захтев за промену имена који је имао у својој каријери.
Имена деци дају родитељи, данас ређе кумови, а матичари су често затечени када се суоче са необичним, а понекад бизарним изборима именима.
Има, међутим и другачијих случајева, када неко жели да промени име.
– Било је свега и свачега, али и даље ми је у сећању случај од пре децетак година, када је човек у зрелим годинама, нити под дејством алкохола нити у алкохолисаном стању, поднео захтев да промени име у – Отом Потом. Било је дилема да ли да такав захтев прихватимо, али пошто није било законских препрека то смо на крају и урадили – каже матичарка из Новог Сада, која у овој служби ради више од две деценије.
Међу необичнијим именима са којима се наша саговорница сусретала су за девојчице Мирођија, Свила, Егзона, Лира…а за дечаке Тимон, Свиленко, Гранит…
– Оваква имена свакако нису забрањена, али јесу заиста чудна. Према нашем Породичном закону, родитељи имају право да слободно изаберу име детета, али не могу одредити погрдно име, којим се вређа морал или име које је у супротности са обичајима и схватањима средине – објашњава матичарка.
Некада су деци давана имена и популарних политичара, па је широм бивше СФРЈ, било доста Титомира, Југослава, али до 1948. године и Стаљинки, Вјечеслава, по именима тадашњих високих функционера СССР.
Необична имена уочили смо у новосадском Дневнику, на страници где се објављује распоред сахрана.
– Видео сам да је преминуо човек који се зове Громико, вероватно једини са таквим именом на овим просторима. Он је рођен 1948. године, када је код нас био доста популаран Андреј Громико, тада амбасадор СССР у Америци и Уједињеним нацијама, а касније министар спољних послова, познат у време „хладног рата“ Истока и Запада, као „Мистер њет“. Није чудо што је овај човек добио име по неком од совјетских функционера тог доба, али је необично да име добије по његовom презимену – каже пензионисани историчар из Архива Војводине.
Он је запазио још једно име међу почившим Новосађанима – Филип Македонски. рођен 1958. који је данас, као Громико, сахрањен на Градском гробљу у Новом Саду.
– И ово презиме ми је привукло пажњу, а по мом мишљењу, могуће је да је човек променио презиме, јер таквог презимена сигурно као „крштено“ не постоји код нас, али ни у Северној Македонији или Грчкој – каже историчар који, како каже, читуље и распоред сахрана прочита да би видео да ли међу њима има његових познаника и пријатеља.
– Такво је време. Мање се крећемо, изгубили смо контакте. Можда је некима то морбидно, али и то су информације – закључује он.
Хуманитарна организација Срби за Србе обележила велики јубилеј – 20 година деловања
Преузмите андроид апликацију.
