Сретење Господње је празник којим се прославља увођење Исуса Христа у Јерусалимски храм, 40 дана по рођењу, што представља сусрет Бога са својим народом, односно Црквом, коју представља Симеон Богопримац. По том свом карактеру сусретања овај празник је добио своје име.
Србија на данашњи празник обележава Дан државности, као сећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турака, и исти датум 1835. године, када је у Крагујевцу издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Сербије.
На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака. Том приликом за вођу устаника, односно вожда, изабран је Ђорђе Петровић – Карађорђе.
Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности, а суштински је то била одмазда узрокована страхом од подизања народа против терора који су дахије спроводиле над српским становништвом.
Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Срби су веома брзо ушли у отворени рат са Турском, чију су војску неколико пута потукли. Највеће победе су извојеване код Иванковца 1804. године, на Мишару и код Делиграда 1805. године.
Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка нажалост одредио исход Руско-турског рата. Због Наполеоновог похода на Русију, наши руски савезници били су принуђени да окончају сукоб са Турцима. Убрзо је потписан Букурешки мир, који је предвиђао да Србија добије аутономију у оквиру Османске империје и да се Турци врате у Београд. Срби нису хтели да прихвате те услове и уследио је жесток напад Турака.
Први српски устанак је на тај начин угушен 1813. године, али представља изузетно значајан историјски процес јер је њиме започета „српска револуција“ и трасиран пут за даљу борбу Срба за ослобођење, која је настављена две године касније подизањем Другог српског устанка у Такову.
Због наведеног управо Карађорђе Петровић сматра се оцем обновитељем модерне српске државе.
Срби су се током устаничких година борили не само за обнову државности и слободу, већ су успели и да изграде политички зрелу нацију и друштво слободних људи, као и прве модерне државне институције попут Народне скупштине, као најважније установе,али и прве Владе која се у то време звала – Правитељствујушчи совјет сербски. У том смислу Немањићка Србија је несумњиво била идеал и инспирација српске политичке и интелектуалне елите тог времена.
Дакле, можемо рећи да Први српски устанак представља снажно буђење националне свести и почетак националне револуције за ослобођење од вишевековне турске владавине и поновно успостављање државности Србије. Основни темељи модерне државности у устаничкој Србији постављени су оснивањем и радом Народне скупштине, Правитељствујушчег совјета и доношењем законика.
Осим сећања на подизање устанка, данашњи дан значајан је у нашој историји и због доношења првог српског устава.
Наиме, на Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав. Писац устава био Димитрије Давидовић, српски политичар, дипломата и лични секретар Кнеза Милоша Обреновића, а циљ његовог доношења је било пре свега ограничење кнежеве власти.
У њему су изражене основне вредности српског друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине, укидање ропства, неприкосновеност личности, независност судства, слободу кретања и настањивања, право на слободан избор занимања. Устав је рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године.
Сретењски устав је један од првих демократских устава у Европи, а за сам текст се често истиче да је био прилично либералан за тадашње прилике.
Нажалост, овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије (због страха да би и њихови грађани могли тражити исто), и он је под изузетно снажним притисцима ових сила укинут после 55 дана. Свакако, његовим формалним укидањем, није избрисан огроман траг који је оставио не само у српској, већ због прокламованих начела и вредности и у европској историји.
Дакле, данас је велики дан за Србију, дан када се рађала модерна српска држава. Сретење је буквар и читанка сваког Србина, без обзира где он данас живео, и празник свих који воле и живе за независну и слободну Србију. Наш народ је своју револуцију и борбу за слободу започео на данашњи дан подизањем устанка, а завршио је 31 годину касније, на најлепши могући начин, када је проглашен први српски Устав и када се Србија устројила као модерна држава.
Аутор: Немања Завишић, мастер правник
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Немање Завишића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
