Предлог буџета за 2022. годину, са пратећим финансијским законима, биће најважнија тема о којој ће посланици расправљати ове седмице у Народној скупштини Републике Србије.
Оно што највише занима грађане свакако је питање шта свакоме од нас доноси нови буџет и који су то конкретни пројекти и циљеви који ће представљати приоритет у раду Владе током следеће године.
План је да државна каса приходује 1.516,8 милијарди динара, док су расходи и издаци планирани на нивоу од 1.717 милијарди динара. Нови буџет пројектован је на планираном расту БДП-а од 4,5 одсто у идућој години и дефициту од три процента. Такође, предвиђено је да јавни дуг на крају године буде максимално 55,5 одсто БДП-а, а што је у складу са критеријумима из Мастрихта.
Буџет за 2022. годину је потпуно уравнотежен, карактерише га јак социјални аспект који је везан за повећање животног стандарда грађана, које прати повећање плата и пензија, као и снажан развојни аспект јер предвиђа рекордна издвајања за капиталне инвестиције, које ће подстаћи даљи раст БДП и напредак наше економије.
Дакле, у наредној години наставићемо да се боримо на два колосека. Један је подстицање инклузивне економије базиране на иновацијама, знању и зеленом расту, а са друге стране држава ће наставити са високом инвестиционом јавном потрошњом кроз реализацију великих инфраструктурних пројеката.
Од 1. јануара очекује нас повећање пензија за 5,5 процената по примењеној швајцарској формули, а сви пензионери почетком следеће године добиће и једнократну помоћ у износу од 20.000 динара.
Повећање плата запослених у јавном сектору биће 7 одсто, док ће плате у здравству, војсци и социјалним службама порасти за 8 процената.
Осим тога, донета је одлука о увећању минималне зараде за 9,4 одсто, па ће минималац у наредној години износити 35.012 динара. Део терета због раста минималне зараде држава ће са привреде преузети на себе повећањем неопорезивог дела зараде са 18.300 на 19.300 динара, уз истовремено смањење стопе доприноса ПИО на терет послодавца за 0,5 одсто.
Као што видимо, буџет ће добрим делом бити усмерен на пораст животног стандарда грађана, а што је у условима пандемије и глобалне здравствене и економске кризе велики успех државе и говори о стабилности јавних финансија и снази наше привреде. Не треба заборавити ни чињеницу да су плате и пензије расле и током ове године, упркос пандемији, а да је држава грађане и привреду помогла са више од 8 милијарди евра кроз три пакета мера економске помоћи.
Управо захваљујући томе, претходну годину смо завршили на првом месту у Европи по расту БДП-а, а по свему судећи и ове године ћемо се наћи у европском врху.
Све то указује на добро вођење економске политике и одговорно управљање јавним финансијама, чиме се отвара простор за даљи раст и напредак.
Што се тиче развојне компоненте буџета, предвиђено је до сада највеће издвајање за капиталне инвестиције у износу од 487 милијарди динара, што представља 7,3 одсто БДП-а. Наставља се са великим инфраструктурним пројектима, у складу са планом „Србија 2025“, а највећи раст у добијању средстава ће имати министарства просвете, животне средине и сабраћаја и инфраструктуре.
Очекује се наставак изградње нових аутопутева, мостова, канализационе мреже, пречистача отпадних вода и фабрика пијаће воде.
У плану је даље опремање индустријских зона у циљу привлачења инвестиција и отварања нових радних места, као и изградња и реконструкција школа и предшколских установа широм Србије.
Осим тога предвиђен је и наставак великих инвестиционих улагања у даље јачање здравственог система наше државе, а председник Вучић је пре неколико дана најавио и да ће држава издвојити значајна средства за подстицање наталитета. Буџетом су обезбеђена средства и за остварење деценијског сна о изградњи метроа у Београду, као и значајна улагања у заштиту животне средине која се данас налази међу најважнијим приоритетима.
Из републичке касе ће кроз трансфере , али и директна улагања у северној српској покрајини завршити 133,6 милијарди динара, од чега ће покрајинској администрацији кроз трансфере бити прослеђено око 50 милијарди, а директна улагања у развој севера Србије ће износити 82,7 милијарди динара.
Поређења ради, до краја наредне године, у покрајину ће стићи 112 милијарди динара, а ове године та цифра је била на нивоу од близу 100 милијарди.
Неки од пројеката на територији Војводине који ће се финансирати из републичког буџета су изградња брзе пруге Београд-Будимпешта, Фрушкогорски коридор, брза саобраћајница Сомбор-Кикинда и аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад.
Та четири пројекта промениће живот у Војводини до нивоа да више нећемо моћи да препознамо инфраструктурно ткиво покрајине.
Кључни ефекат тих пројеката биће још бржи привредни развој, посебно у оним мање развијеним срединама које ће са изградњом брзих саобраћајница имати прилику да реконструишу и изграде индустријске зоне и да се у њима са већим бројем инвеститора подстакне привредни раст.
Осим тога, општинама и градовима на територији северне покрајине у току наредне године из републичке касе биће преусмерено 7,7 милијарди динара.
За пројекат „Нови Сад – европска престоница културе“ наредне године из републичког буџета биће плаћено 346,8 милиона динара, док је за изградњу Научно-технолошког парка предвиђено 230 милиона.
Подршка за изградњу моста – обилазнице око Новог Сада са приступним саобраћајницама планирана је износом од 100 милиона динара.
Велика помоћ предвиђена је наравно и за остале локалне самоуправе и у наредној години можемо да очекујемо наставак синергије и заједништва у раду, од републичке, преко покрајинске администрације па до локалних самоуправа када је у питању окупљање око пројеката који су од суштинског интереса за грађане Србије.
Предложени буџет је најбоље огледало наше привреде, стабилности наших јавних финансија, а пре свега наших великих развојних амбиција у години пред нама и показује да је наша економија јака, здрава и да има простора да се даље побољшава материјални положај грађана и да се истовремено улаже у највеће развојне пројекте.
Аутор: Немања Завишић, мастер правник
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Немање Завишића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
