Простор на коме живимо, Балкан, одувек је био место где су се сударали интереси великих сила, како са истока, тако и са запада.
Балканско полуострво чини укупно 6% површине европског копна, преко кога воде путеви из централне и западне Европе према богатим извориштима нафте на Блиском истоку, према Африци, Индији, Далеком истоку и осталим деловима источне хемисфере.
На Балкану се налази мрежа путева који долазе са севера Европе, а затим се рачвају на три главна правца: према Трсту, Солуну и Истанбулу. Преко Балкана тече Дунав, највећа европска река (после Волге) која спаја Средњу Европу са Црним морем пловним путем дугим преко 2350 киломентара.
Ту се налази и „санитарни кордон“ који је последњих деценија, на савременој геополитичкој мапи, географски померен из Средње према Источној Европи.
Осим тога читав овај простор обилује огромним природним богатствима и ресурсима.
Овакав, неки би са правом рекли, одличан географски положај Балкана, често је током историје упркос свим потенцијалима које има, представљао двосекли мач за народе који су се ту настанили. И заиста, уколико се осврнемо кроз читаву историју, од најранијих времена, преко средњег века, новог века, савременог доба, увек су се ломила копља и сударали интереси великих сила око тога ко ће да овлада овим простором, а у тим одмеравањима снага „великих играча“ су највише страдали управо балкански народи.
О Балкану, у свету постоји уврежено мишљење као о месту сталних ратова и крвопролића. Истине ради, ни историја простора данашње западне Европе није битно другачија.
Французи, Немци, Енглези, Италијани, кроз читаве векове су међусобно ратовали. Али, нације између којих су вековима текле реке крви, данас, кроз најуспешнији мировни пројекат – Европску унију, успеле су да пронађу начин да искораче напред, да живе у миру и заједништву, без граница, а својим грађанима да обезбеде квалитетан живот и бољу будућност.
На Балкану, нажалост, до недавно није било тог важног искорака, који би повукао регион напред и извукао га из своје тешке прошлости која оптерећује и његову садашњост, али и будућност.
Међутим, пре нешто више од две године, у Новом Саду, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, чији позив су прихватили премијери Северне Македоније и Албаније, Зоран Заев и Еди Рама, направљен је историјски корак у бољу будућност балканских народа. Те 2019. године, у Српској Атини, покренута је идеја „Мали Шенген“, која је ове године израсла у снажну регионалну платформу.
„Отворени Балкан“ подразумева међусобну сарадњу, повезивање народа и привреда у региону, изградњу међусобног поверења и потпуну конкретизацију основне европске идеје о слободном протоку људи, роба, услуга и капитала. Такође, ради се о мировном пројекту који за циљ има регионално помирење, стабилност, безбедност и заједнички поглед у будућност.
Ова иницијатива се надовезује на „Берлински процес“ и „ЦЕФТА“ споразум и потпуно је комплементарна са процесом европских интеграција земаља Западног Балкана.
У односу на претходно поменуте процесе, „Отворени Балкан“ представља њихову подршку, даљу конкретизацију, и у том смислу још један, снажан корак напред у смеру повезивања грађана и привреда на овом простору и бржег напретка на европском путу.
У овој регионалној платформи до сада су узеле учешће три земље региона – Србија, Албанија и Северна Македонија, а врата су отворена свим државама и народима у региону који заједничку будућност желе да граде на вредностима помирења, сарадње, повезивања и економског напретка.
Конкретни резултати који се очекују у ближој будућности су јединствене радне дозволе за све грађане ових држава, прелазак граница само уз личну карту, повезивање система електронске идентификације грађана, слободан проток и размену намирница, сирових производа, сарадњу у области вештачке интелигенције, роботике, ИТ индустрије који такође могу да подрже развој пољопривреде, затим смањење губитака због дугог чекања на граници, узајамно признавање факултетских диплома и размену ђака и студената, као и одобрења овлашћених привредних субјеката за сигурност и безбедност.
Према проценама Светске банке, уколико се имплементирају све мере које се односе на отварање тржишта, заједнички БДП у региону може да се подигне за чак седам одсто, а што значи веће плате, веће пензије и још више инвестиција.
Ово је први пут у историји да неко на Балкану покрене нешто што је добро за цео регион.
Највећа вредност идеје „Отворени Балкан“ је у томе што је она изворно балканска, што није наметнута споља већ је потекла од самих балканских народа, и зато представља велику шансу да у будућности Балкан што више буде партнер за столом, а што мање тема на столу.
И оснивачи Европске уније знали су да могу да превазиђу тешку историју само ако почну да се повезују преко економије. И они су доживљавали отпоре на све стране, али успели су.
Срби, Албанци и Македонци нису ништа мање паметни, креативни и вредни од Француза, Немаца, Италијана и других који су кроз Заједницу за угаљ и челик кренули у градњу Европске уније.
Крајње је време да престанемо да чекамо да нам нешто падне са неба и да неко други дође и уреди наше животе, уместо сами да преузмемо обавезу и одговорност за своју будућност. Подршка од европских партнера свакако нам је значајна, али ово је посао који смо започели и који морамо да завршимо сами, јер у питању је будућност наше деце.
Балкан балканским народима!
Аутор: Немања Завишић, мастер правник
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Немање Завишића можете прочитати овде:
Nemanja Zavišić: Prisajedinjenjem Vojvodine Kraljevini Srbiji ostvaren vekovni san srpskog naroda
Преузмите андроид апликацију.
