Догађај у селу Рачак, на око 40 километара јужно од Приштине, 15. јануара 1999. године, када је у жестоком сукобу српске полиције са припадницима терористичке групе ОВК убијено 45 терориста, и даље изазива бројне контроверзне реакције, јер је овај оружани обрачун убрзо затим послужио као покриће за агресију НАТО снага на тадашњу СРЈ, иначе прву интервенцију тог војног савеза без сагласности УН.
Албанска страна и данас овај догађај сматра „масакром“ и тврди да су страдали недужни цивили, а користи га и као вид притиска у циљу слабљења преговарачке позиције Београда, у ситуацији у којој је дошло до значајног броја повлачења признања независности лажне самопроглашене државе Косово и јачања међународног угледа Србије.
Иако је прошло више од две деценије, „случај Рачак“ је данас поново у центру пажње. Један посланик Српске листе, Иван Тодосијевић, пресудом суда у Приштини осуђен је на две године затвора, због вербалног деликта, односно само зато што је гласно рекао истину – да је читав случај измишљен. У тај пропагандни „рам” уклапа се и албански председник, који критикује председника Србије што негира наводни „ратни злочин”.
Шта се у ствари заиста догодило у Рачку?
Тог 15. јануара 1999.године дошло је до великог обрачуна српске полиције са припадницима терористичке ОВК, који су уочи догађаја снажно интезивирали своје терористичке активности у којима је погинуло неколико полицајаца.
Управо у Рачку налазио се један од важнијих штабова ОВК, а о чему између осталог сведочи и чињеница да је читаво село било окружено борбеним рововима. Полицијске снаге донеле су одлуку да се ова терористичка база неутралише.
У акцији која је уследила погинуло је око четрдесет наоружаних терориста који, истина, углавном нису били у униформама, али опште је познато да терористи најчешће ни не носе униформе. Већина погинулих носила је истоветне војничке чизме, вишеслојну зимску одећу, а током увиђаја у селу су пронађене огромне количине аутоматског оружја и муниције на више локација.
Увиђај, који је прекинут првог дана због напада из ватреног оружја са оближњих брда, и настављен након три дана, је извршила истражни судија Даница Маринковић у присуству три припадника Верификационе комисије ОЕБС и представника медија. По завршетку увиђаја сва тела погинулих лица су пренета у Институт за судску медицину у Приштини, где је извршена обдукција. Три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска, утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране настале из ватреног оружја, и то из даљине, као и да су на рукама свих убијених пронађене честице барута.
Сва вештачења и изведени материјални докази јасно и недвосмислено су потврдили да је била у питању класична антитерористичка акција, а не ратни злочин против цивила. Да никаквог злочина у Рачку није било потврдио је и Извештај експертског тима ЕУ, бројна сведочења директних учесника догађаја тих дана, а индиректно и сам Хашки трибунал из чијих оптужница је овај случај одједном напрасно „нестао“ и за њега нико није оптужен нити осуђен.
Како је дошло до тога да ова легитимна и легална антитерористичка акција српске полиције буде злоупотребљена и искоришћена као повод бесомучну НАТО агресију на нашу отаџбину?
Одговор се налази у једном имену и презимену, Вилијам Вокер.
У то време формално био је шеф Верификационе мисије ОЕБС, а суштински, без увијања у некакве обланде – амерички човек за прљаве послове, са „богатим“ искуством у Латинској Америци. Данас је албански лобиста и један од најгласнијих заговорника независности лажне државе Косово. Вишеструко одликован од стране Албанаца са Косова и Метохије, али и добро плаћен њиховим прљавим новцем за немерљив допринос „Косовској независности“.
Управо Вилијам Вокер, пре 23 године, први је изашао у јавност са тврдњама о наводном „страшном злочину“ српских власти над цивилима у селу Рачак. Без икаквих конкретних доказа наравно, чистим фалсификовањем података, подметањима и сплеткама, манипулацијама, баш онако како је то већ претходно добро увежбао у својим мисијама широм Латинске Америке.
Уз огромну подршку дела медија са политичког Запада, успео је нажалост да у очима западног јавног мњења Србе прикаже као злочинце који убијају и протерују недужне албанске цивиле и припреми терен за агресију на нашу земљу указујући на опасност од “хуманитарне катастрофе”.
НАТО агресија на нашу земљу је почела управо након страшне лажи о догађајима који су се догодили на данашњи дан у Рачку.
У то време нисмо били ни довољно способни, ни довољно паметни да покажемо међународној јавности каква је то била лаж. Задатак ове генерације је да покаже целом свету да су нас бомбардовали, и од нас направили злочинце захваљујући лажима, и да је крв наше деце управо на онима који су ову лаж фабриковали.
Говорити, односно понављати данас истину о овим догађајима је наша обавеза, како према прошлости, тако и према будућности.
Уз подршку Владе Србије тренутно је у току снимање серијала „Досије Косово“, а други филм овог серијала посвећен је управо догађајима у Рачку и ускоро ће бити доступан јавности. Циљ снимања серијала је упознавање шире јавности о свим догађајима у јужној покрајини током ратних година.
Србија више не ћути о злочинима над нашим народом, поносно слави своје хероје и дичи се славном историјом и богатом традицијом. Култура сећања и култура памћења неповратно су уткане у национални идентитет и биће нашег народа, а истина је наше најјаче оружје.
Аутор: Немања Завишић, мастер правник
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Немање Завишића можете прочитати овде:
Немања Завишић: Отворени Балкан – историјски корак у будућност
Преузмите андроид апликацију.
