Поводом биографије „Новак Ђоковић – Цео живот у рату“ аутора Данијела Микша, немачка штампа о српској тениској звезди пише да је он велика загонетка, те да књига нуди мало одговора и поставља још више питања.
У првој свеобухватној биографији суперзвезде Новака Ђоковића на немачком језику, аутор Данијел Микш описује незаустављиви спортски успон човека који је поларизовао као нико други његовог фаха – и то не само од одбијања да се вакцинише против ковида.
Ниједан тенисер није дуже на првом месту на светској ранг листи од Србина рођеног 1987. Само Шпанац Рафаел Надал је са 21 титулом освојио више гренд слемова од Ђоковића. Србин води већину осталих статистика.
А ипак је Новак Ђоковић народни херој само у Србији. Изван своје домовине ретко осваја срца навијача. Ова књига говори и о сталној борби аутсајдера Ђоковића против естаблишмента кантри клуба, коју оличавају његови велики противници Роџер Федерер и Рафаел Надал“ пише у рецензији на порталу издавачке куће.
Аутор Данијел Микш (1980) је бивши репрезентативац Немачког тениског савеза, ради као новинар, дипломирао је спорт и завршио школу новинарства, а у својој књизи прати Ђоковића од детињства у Југославији разореној грађанским ратом до тријумфа на теренима Мелбурна, Париза, Вимблдона и Њујорка.
Увод у ову биографију (238 страница) почиње 16. јануара 2022. у Мелбурну догађајем који је познат целом свету и који аутор назива „најспектакуларнијом поразом Ђоковића“. И пита се: Ко је тај човек који поларизује не само тениски свет 2022?
Микш наводи да „скоро свака личност која се појављује у овој књизи истиче изузетне способности Ђоковића: није то осећај за лоптицу, нити је то техника. То је његов став. То је дисциплина. То је његова ментална снага. То је то што његове противнике баца на колена. И то су оружја с којима Ђоковић креће на турнире у свом сасвим личном ратном походу.“
Па тако и пролог под насловом „Мај 2016. Копаoник“ почиње цитатом Џорџа Орвела: „Спорт је као рат, само без оружја“.
Књига „Новак Ђоковић – Цео живот у рату“ изашла је из штампе 22. марта, али рецензије још увек стижу. Повод за најновију рецензију коју је сада објавио Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) је вероватно и то што је Борис Бекер, немачка тениска икона и бивши тренер Ђоковића у петак у Лондону осуђен на две и по године затвора, од којих најмање половину мора да проведе иза решетака – али и почетак мастерс турнира у Мадриду на којем учествује и први на светској ранг листи.
„То ми је сломило срце. Он је дугогодишњи пријатељ, био ми је тренер три године, он ми је близак и неко ко је много допринео мом успеху“, рекао је Ђоковић у недељу у Мадриду, а преносе многи немачки медији. „Као пријатељ, веома сам тужан“.
Надам се да ће Бекер „преживети то време и да ће, када изађе из затвора, моћи да живи свој живот“. Он је такође изразио наду да је 54-годишњак „добро у погледу свог менталног здравља јер ће то бити најтежи део“.
Под насловом „Загонетна тениска звезда: Ко је Новак Ђоковић“ – ФАЗ пише:
„Шта је са Новаком Ђоковићем? Свет тениса често себи поставља ово питање. Прво на почетку његове професионалне каријере, када се Србин стално жалио на ситне болове у тешким ситуацијама и правио медицинске паузе, да би одмах потом наставио да игра као млади тениски бог. Или у тренутној фази, у којој Ђоковић упорно одбија да се вакцинише против короне и радије не учествује на великим турнирима као недавно у САД.“
Аутор чланка Томас Клем пише да је „светски број један недавно свет тениса ставио пред нову загонетку. У полуфиналу турнира у Београду, 34-годишњак је изгубио одлучујући трећи сет од Андреја Рубљова, са невероватних 0:6. Ђоковић је рекао да је његов умор вероватно повезан са болешћу коју је преболео претходних недеља. Шта би то могло бити?“
„То нас доводи до књиге која покушава да уђе у траг Ђоковићевој каријери од српског клинца, који је 1999. у паузи између НАТО ваздушних напада добијао лекције тениса, до рекордног светског броја један са свим успонима и падовима“, пише ФАЗ.
„Свако ко мало зна о Ђоковићу научиће много о његовој незадрживој мотивацији, његовом животу и разним за њега битним особама. О томе да се Србин бави својом професијом са ратничким менталитетом писало се тако често да је то постало фраза.“
„Иначе, биографија пружа мало тога што превазилази досадашње знање.
Микш описује Ђоковићев тениски живот веома ефектно, али не баш дубоко, сматра ФАЗ и наставља: „Требало је аналитички разјаснити следећа питања: Да ли је несклоност многих навијача према Ђоковићу разумљива? Можда то није само због његовог наступа, већ и због начина игре? Како се може објаснити да Србин придаје велики значај поштеним и пријатељским гестовима, а онда ипак вређа и љути многе друге?“
Магазин Фокус је својом читаоцима чак понудио део књиге и то онај који се бави Ђоковићевим здрављем и истиче да је познанство са српским лекаром било преломно за каријеру тенске звезде.
„Новак Ђоковић на почетку каријере важи за изузетно талентованог тенисера, али и играча који брзо одустаје. Поготово када је пораз неминован. Србин је овај проблем заиста ставио под контролу тек 2010. Те године уз њега се појавио алтернативни лекар са Кипра српског порекла – др Игор Четојевић.
Многи љубитељи Нолета вероватно знају за ту причу, и сцену када је лекар са својом женом на Кипру гледао пренос меча у којом је Ђоковић одједном изгубио енергију, а коментатор констатовао да има астму. Четојевић који познаје и кинеску традиционалну медицину, квантну медицину и биофидбек, одмах је претпоставио да се ради о нечему другом – органима за варење. Желео да сретне са Ђоковићем и то је успело 2010. у Сплиту. Уследило је неколико једноставних тестова и Четојевић је констатовао да Новак не подноси пре свега глутен и млеко.
За многе тезе доктора Четојевића недостаје широка научна основа и зато треба бити опрезан. Код Ђоковића је то успело. Пре свега зато што је Четојевић успео не само да допре до тела Србина, него и до његовог духа. А дух Новака Ђоковића не помера само планине, него читаве планинске венце“ завршава магазин Фокус.
Преузмите андроид апликацију.
