Немачка економија ће изгубити више од 260 милијарди евра (265 милијарди долара) додатне вредности до 2030. због рата у Украјини и високих цена енергије, што ће се негативно одразити на тржиште рада, наводи се у студији Института за истраживање запослености (ИАБ).
У односу на економска предвиђања у условима мира у Европи, немачки бруто домаћи производ (БДП), прилагођен за раст цена, биће следеће године мањи за 1,7 одсто, а број запослених ће се смањити за око 240.000, наводи се у студији објављеној данас, преноси Ројтерс.
Очекује се да ће запосленост остати на том нивоу до 2026. године, када ће мере за подстицање експанзије постепено почети да превагњују над негативним ефектима и довести до раста броја стално запослених за око 60.000 до 2030. године.
Један од великих губитника биће угоститељска индустрија, која је већ била тешко погођена пандемијом коронавируса и која ће вероватно трпети пад куповне моћи потрошача.
Вероватно ће посебно бити погођени и енергетски интензивни сектори, као што су хемијска индустрија и производња метала.
Ако се цене енергије, које су до сада скочиле за 160 посто, поново удвоструче, немачка економска производња ће у 2023. бити мања за скоро 4,0 процента него што би била без рата, наводи се у студији.
Према тој претпоставци, број запослених би се смањио за 660.000 људи у року од три године и још за 60.000 људи до 2030, процењује се у студији ИАБ-а.
Преузмите андроид апликацију.