Немачка привреда не бележи раст, бруто друштвени производ између априла и јуна је стагнирао, сада се јавља јасна опасност од рецесије, у којој се САД већ технички налазе, а која прети и Еврозони у другом полугодишту, пише Дојче веле.
Подсећа се да је привредни раст Немачке током пролећа замро, а да је у дугом кварталу бруто друштвени производ (БДП) у поређењу са прва три месеца ове године остао непромењен.
Реч је о процени Савезног завода за статистику према којој су привредни развој зауставили екстерни фактори.
„Тешки оквирни услови за светску привреду са дуготрајном пандемијом короне, поремећеним ланцима снабдевања, растућим ценама и ратом у Украјини – све се то негативно одразило на развој коњунктуре“, цитира јавни сервис АРД статистичаре из Визбадена.
АРД наводи и да су економисти рачунали са малим плусом од 0,1 процента.
Сам почетак године је прошао „боље него што се мислило“, наводи АРД: „Статистичари су кориговали побољшање БДП са 0,2 на 0,8 одсто. Осим тога, у поређењу са истим периодом прошле године, БДП је бољи за 1,5 одсто. Прошле године је домаћа привреда много јасније осетила дејство трећег таласа короне“, преноси јавни сервис.
Међународни монетарни фонд (ММФ) је кориговао наниже своје прогнозе немачког привредног раста за читаву 2022. годину и сада очекује плус од 1,2 процента.
То је 0,8 одсто мање него што је предвиђано у марту.
Рат у Украјини, наводи АРД, погоршава проблеме које је Немачка привреда имала и пре тога, раст цена енергије и сталне сметње у снабдевању оптерећују индустрију.
За разлику од немачке, шпанска и француска економија бележе раст, чак и већи него што се очекивало.
У Шпанији је бруто домаћи производ порастао за 1,1 одсто – захваљујући високом нивоу инвестиција и снажаном порасту потрошње.
Француска је забележила блажи раст у истом периоду – за 0,5 одсто, такође захваљући потрошњи, али и спољној трговини.
Укупно је привреда у евро-зони је у пролеће и поред рекордне инфлације и рата у Украјини „имала бољи раст него што се очекивало“.
Бруто друштвени производ се у земљама са заједничком валутом између априла и јуна побољшао за 0,7 одсто у односу на исти период прошле године, саопштио је Завод за статистику Европске уније Еуростат.
Јавни сервис АРД пише да привреду у евро-зони оптерећује висока инфлација, коју подстиче рат у Украјини, а пословна клима се погоршава.
Инфлација у евро-зони се у јулу попела на рекордну вредност од 8,9 одсто.
Европска комисија очекује за ову годину привредни раст од само 2,6 одсто.
Уколико Русија комплетно заврне гасне славине Европској унији, у другој половини 2022. прети рецесија, упозорио је недавно европски комесар Паоло Ðентилони.
Оно што су неки економисти и врхунски банкари недавно прорекли, сада се догодило: економија САД је у „техничкој рецесији“, односно БДП опада већ други квартал заредом.
У периоду од априла до краја јуна, БДП је опао за 0,9 одсто.
Министарство трговине САД тај пад објашњава полупразним стовариштима и смањеним инвестицијама предузећа.
Извоз и потрошачки издаци приватних домаћинстава су се, додуше, повећали, али нису могли да компензују назадовање на другим пољима.
Негативном расту привреде је допринела и централна банка Фед са својом новчаном политиком.
Да би сузбила високу инфлацију, она је у марту повисила референтну каматну стопу за 2,25 одсто.
То је најбрже повећање камата за тако кратко време још незабележено у историји САД.
Преузмите андроид апликацију.