Немачка индустрија, деценијама темељ највеће европске привреде, наставља да губи радна места забрињавајућом брзином. У прерађивачком сектору сваког месеца нестане око 15.000 послова, док су највећи удар претрпеле аутомобилска индустрија, машиноградња и производња метала.
Подаци које је објавио немачки лист „Јунге Фрајхајт“ показују размере проблема, а њих потврђују и подаци Савезне агенције за рад и анализа водећих немачких привредних института.
Током 2025. године у индустријском сектору угашено је 177.000 радних места, па је крајем децембра у прерађивачкој индустрији било запослено око 6,5 милиона људи. Аутомобилска индустрија и њени добављачи изгубили су 52.000 радника, машиноградња 28.000, а метална индустрија још 24.000.
Председница Савезне агенције за рад Андреа Налес упозорила је да се пад броја запослених наставио и ове године, док нова радна места у другим секторима нису довољна да надокнаде губитке у индустрији, пренео је немачки недељник „Виртшафтсвохе“.
Према најновијој анализи консултантске куће ЕY, немачка индустрија је од 2019. године изгубила више од 340.000 радних места, односно око шест одсто укупне радне снаге. Најтеже је погођен аутомобилски сектор, у којем је за седам година нестало око 126.000 послова.
Велики произвођачи попут „Фолксвагена“, „БМВ-а“, „Мерцедеса“, „Боша“ и компаније „ЗФ“ већ су најавили смањење броја запослених, мере штедње и премештање појединих послова на јефтинија тржишта. Како је навео „Ројтерс“, даља затварања погона више се не могу искључити.
Проблеми, међутим, нису само последица тренутних економских кретања. Немачке компаније годинама указују на високе цене енергије, велика пореска оптерећења, спору администрацију и све снажнију конкуренцију из Кине.
Домаћа потражња је ослабила, извоз трпи због трговинских сукоба и америчких царина, док немачки произвођачи аутомобила губе део кинеског тржишта на којем су годинама имали доминантну позицију.
Генерална директорка Савеза немачке индустрије Тања Генер оценила је да је ситуација „критична“, упозоривши на опасност од постепене деиндустријализације Немачке.
Иако су се појавили први знаци могућег опоравка, још нема довољно показатеља за закључак да је криза завршена. Савезни завод за статистику забележио је у мају раст индустријске производње од 0,9 одсто у односу на април, пре свега захваљујући аутомобилској индустрији.
Ипак, производња без енергетике и грађевинарства и даље је била један одсто нижа него годину раније. Према подацима Дестатиса, индустријска производња у целој 2025. години пала је за 1,1 одсто, док је у енергетски интензивним гранама и даље готово 18 одсто испод нивоа из 2021. године.
Иако поједини показатељи указују на краткорочна побољшања, повремени раст поруџбина не мења ширу слику. Криза је погодила управо секторе на којима је деценијама почивао немачки привредни модел – производњу аутомобила, машина, хемијску индустрију и металски сектор.
Уколико Берлин не обезбеди повољније услове за производњу, јефтинију енергију, једноставније прописе и нове инвестиције, садашње укидање радних места могло би прерасти у трајно измештање производње.
Како оцењује „Вести онлајн“, Немачка више не разматра само привремено успоравање привреде, већ и питање колики део њеног некадашњег индустријског језгра ће остати у земљи.
Преузмите андроид апликацију.
