Цене брашна у малопродаји и даље остају исте иако је Удружење „Житоунија” поновило захтев да се кроз измену уредбе дозволи поскупљење – у просеку за око десет динара по килограму.
Како је објаснио Здравко Шајатовић, директор овог удружења, почетком седмице одржан је састанак у Министарству привреде у вези са овом проблематиком. Према његовим речима, представници тог министарства изразили су вољу да се размотри на који начин би се могло помоћи у разрешавању проблема млинске индустрије насталих применом предметне уредбе која је на снази већ 17 месеци.
– У размени информација констатовано је да није реално очекивати да ће влада укинути уредбу која је тек недавно продужена, а чију обуставу је „Житоунија” безуспешно захтевала непосредно пре њеног доношења. Уместо тога указали смо да је она донета пре годину и по дана и да се од тада нису мењале утврђене произвођачке цене које су за килско брашно „Т-500” утврђене на нивоу од 40,9 динара, а за „Т-400” 45 динара– истакао је Шајатовић.
Он је напоменуо да је у наведеном периоду дошло је до знатног пораста цена радне снаге (минимална цена рада је коригована најмање два пута), цена пшенице је од жетве рода 2024. порасла за више од 20 процената са даљом тенденцијом раста, стигли су нови уговори за струју (која је основни енергент) са порастом цене са 95 евра по мегават-сату на 125 евра, што је више за 32 одсто.
Како каже, због инфлације порасли су и сви остали трошкови пословања па због свега наведеног није фер да се мере социјалне политике преваљују на терет привредника, односно 16 млинова у Србији који производе брашно у паковању за килограм за малопродају.
Шајатовић напомиње и да треба нагласити чињеницу да је тржиште све време било изузетно добро снабдевено и да није ни у једном тренутку била изгледна могућност било каквих несташица.
Maskova platforma X suspendovala opozicione naloge u Turskoj
Преузмите андроид апликацију.
