Оштар ум није само нешто са чиме смо рођени, већ нешто што можемо да негујемо и штитимо, без обзира на године.
Уобичајено је веровање да менталну оштрину природно губимо како старимо, и мада је истина да старење доноси промене, то не значи да наш ум мора потпуно да успори. У ствари, неки људи остају једнако оштри у 70-им, 80-им и касније, као што су били раније.
Њихова тајна није само у решавању укрштених речи или конзумирању праве хране (иако то може помоћи). Навике које практикујемо сваке вечери играју велику улогу у одржавању нашег ума активним, ангажованим и отпорним током времена.
Настављају да уче нове ствари
Мозак напредује кроз изазове. Када престанемо да учимо, почињемо да губимо менталну оштрину која нас држи ангажованим и будним.
Не мора то да буде ништа екстремно, само нешто што наш ум чини активним на нове начине. Читање књиге, проналажење новог хобија или чак гледање документарца о непознатој теми може направити разлику.
Кључ је у радозналости. Људи који остају ментално оштри и у позним годинама они су који никада не престају да истражују нове идеје. Не дозвољавају да рутина у потпуности завлада њиховим животом.
И зато, увече, уместо да упаднете у пасивне навике, као што је прелиставање друштвених медија или гледање истих ТВ серија, покушајте да се бавите нечим што подстиче ваше размишљање. Мало труда данас може задржати ум јаким у годинама које долазе.
Праве изазове својој меморији
Учење нових ствари је важно, али је и њихово памћење једнако кључно. Меморија је као мишић – што је више користимо, то је јача.
Да нам се не би десило да заборавимо име неког пријатеља или нешто слично, треба да вежбамо своје памћење. Тако би увече могли да покушамо да се, рецимо, сетимо наслова свих књига које смо прочитали у последњих шест месеци. Или да, пре спавања, ментално поново прођемо кроз наш минули дан, до детаља. Чак и нешто тако једноставно као што је меморисање новог телефонског броја, уместо да га одмах сачувамо у телефону може направити разлику.
Снажна меморија значи одржавање мозга ангажованим и активним. Што више себе терамо да се сећамо, мања је вероватноћа да ћемо временом изгубити ту способност.
Размишљају о протеклом дану
Посвећивање времена увече размишљању о протеклом дану јача свест, памћење и критичко размишљање. Није реч о задржавању на грешкама или претераној анализи сваке ситнице, већ о свесном процесуирању онога што се догодило.
Неки пишу дневник. Други једноставно седе у тишини и размишљају о својим искуствима. Постављају себи једноставна питања – шта је добро прошло, шта су могли другачије да ураде, шта су научили… Све ово помаже да им ум буде ангажован и фокусиран. Ова навика ствара осећај јасноће и сврхе.
Укључују се у озбиљне разговоре
Укључивање у смислене, озбиљне разговоре активира више подручја мозга одједном, јачајући неуронске путеве који су неопходни за памћење, расуђивање и емоционалну интелигенцију.
Када вечери проводите у смисленим разговорима, следећег дана осећамо се ментално оштрије. Не значи да сваки разговор мора да буде озбиљан или да мења живот. Само је потребно да се трудимо да се не укључујемо у оне површне. Разговори нас терају да слушамо, размишљамо и одговарамо у реалном времену, што су вештине које одржавају мозак јаким чак и у старости.
Ограничавају бесмислено време испред екрана
Након дугог дана, примамљиво је сести на кауч, скроловати по друштвеним мрежама или гледати серије. Проблем је у томе што пасивно време испред екрана не ангажује мозак. Уместо да јача когнитивне функције, често ради супротно – отупљује ум уместо да га стимулише.
Смањивање не значи потпуно елиминисање екрана, већ ангажовање свести. Одабир програма који изазивају размишљање, ограничавање бесконачног скроловања или замена дела тог времена читањем или разговором може да задржи мозак ангажованим док и даље пружа прилику за опуштање.
Циљ није да се избегне технологија, већ да се користи на начин који подржава менталну оштрину уместо да је отупљује.
Читају нешто изазовно
Није свако читање исто када је у питању одржавање ума оштрим. Скроловање кроз наслове вести или прелетање преко кратких чланака не ангажује мозак на исти начин као читање нечега што захтева фокусирање и разумевање.
Изазовно читање не мора да значи тешко разумљиве филозофске књиге (осим ако то није оно што нас интересује). То може бити добро написана фикција, есеји који подстичу размишљање или чак поезија која нас тера да застанемо и размислимо.
Суштина је у томе да треба да се одлучимо за материјал који захтева фокус и протеже наше размишљање изван непосредног и очигледног.
Записују своје мисли
Писање приморава мозак да успори и организује мисли на начин на који то не чини говор или размишљање. Укључује памћење, изоштрава резоновање и јача комуникацијске вештине – све што је неопходно да останемо ментално оштри током времена.
То не мора да буде детаљно вођен дневник. Листа идеја, кратак пасус о разговору који смо водили или чак писање сутрашње листе обавеза могу помоћи у обучавању мозга да размишља јасније и критичније. Чин преношења мисли у речи јача когнитивне функције на начине на које само пасивно размишљање не може.
Дају приоритет квалитетном спавању
Оштар ум зависи од доброг сна. Мозак обрађује и складишти сећања, чисти токсине и јача неуронске везе док се одмарамо. Без довољно дубоког сна, чак и најбоље менталне вежбе неће имати исти утицај.
Тек када почнемо да дајемо приоритет пуном ноћном одмору, држећи се доследног времена одласка на спавање, смањујући изложеност екрану пре спавања и стварајући опуштајућу ноћну рутину, схватићемо колико оштрије размишљамо током дана.
Никакво учење, читање или размишљање не може у потпуности да надокнади уморан мозак. Сан је тренутак када се сав тај труд учвршћује у трајну менталну снагу.
6 најчешћих грешака које правите са кремом за подручје око очију – и саботирате њено деловање
Преузмите андроид апликацију.
