Нови Сад, са својим епитетом српске Атине, познат по свом духу и традицији, последњих година постао је симбол привредног и ИТ развоја не само Србије, већ и региона.
Али у не тако далекоj прошлости, био је симбол пропуштене транзиционе шансе и бројних малверзација људи који су били недостојни да управљају градом и његовим буџетом.
У периоду од 2000. до 2004. године, Нови Сад имао је ту несрећу да на његово чело долази Борислав Новаковић, дипломирани марксиста, једна од главних перјаница Демократске странке у Војводини. Истовремено обављајући функцију председника Скупштине града Новог Сада и посланика у Скупштини АП Војводине и Народној скупштини, овај омнипотентни политичар показао је да једино за шта је способан јесте хиперпродукција афера.
Прва, по којој је постао познат широј јавности је „Афера Солун“.
Борислав Новаковић је 3. децембра 2001. године успео да гласа за Закон о раду иако је био на службеном путу у Солуну, тако што је неко од његових партијских сабораца користио његову посланичку картицу. Овај бахат однос тада народног трибуна према државним институцијама, али и свим грађанима Србије, за чије интересе је изабран да се залаже, био је први показатељ које су побуде Борислава Новаковића да се бави политиком.
Од тог 3. децембра 2001. године Борислав Новаковић постаје синоним за политичке афере и грађевинске махинације у Новом Саду.
Овај дипломирани марксиста успева да дође на чело ЈП „Завод за изградњу града“ 2008. године, што немилице користи за своје лично богаћење, али и богаћење бизнисмена блиских Демократској странци. Неколико пута хапшен због афере „Булевар Европе“, првостепено осуђен на троипогодишњи затвор, данашњи опозиционар успео је да на основу правног начела „Ne bis in idem”, односно начела да иста особа не може два пута да се терети за исто дело, избегне правду. Исте среће нису били и његови подређени, који су захваљујући томе што су слушали његове налоге, осуђени на три, односно две године затвора.
Афере настављају да се нижу када је Борислав Новаковић осуђен због инцидента у Врбасу на шест месеци затвора или две године условне казне због спречавања службеног лица у вршењу службене радње. Супростављајући се општинској одлуци да се уклони башта кафића у Врбасу, чији је неформални сувласник његов партијски саборац, Новаковић је бахато напао полицијске службенике, уз повике „Ја сам народни посланик, а шта сте ви?!“.
Чврстог убеђења да грех оца не сме да падне на сина, у начелу сам против флоскуле да „ивер не пада далеко од кладе“.
Али нажалост, син Борислава Новаковића ме је демантовао када је крајем септембра у ситне сате, у алкохолисаном стању, демолирао просторије Српске напредне странке на Булевару ослобођења у Новом Саду. На овај начин је најбоље демонстрирано шта значи политика реваншизма Народне странке Вука Јеремића.
Управо поређењем рада градоначелника Милоша Вучевића и сигуран сам, заувек бившег градоначелника Новог Сада Боре Новаковића, можемо видети две супростављене политике у Србији данас. Једне, која Србију гура напред, захваљујући којој се Србија развија и захваљујући којој се данас може достојанствено живети од свог рада, и друге, деструктивне, која је спремна све да уништи, само како би се опет дочепала власти и привилегија које она са собом носи.
Аутор текста: Игор Црнобарац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Više od 30.000 Novosađana besplatno posetilo obnovljen bazen na Spensu
Преузмите андроид апликацију.
