Са почетком градње 1758. године, Саборну цркву Светог Николе у Сремским Карловцима није само одабрао Карловачки митрополит Павле Ненадовић, већ и осмислио здање које ће с вековима постати симбол града и драгоцени део културног наслеђа.
Мајсторски изведена по плановима из Беча, црква је дело Косте Цинцарина и Немца Јоханеса, чија вештина и стручност су оставиле неизбрисив печат на овој светињи. Заветни објекат је брзо добио свој финални изглед 1762. године, са торањем и куполом према плану Захарија Орфелина.
Упркос изазовима времена, Саборна црква је показала изузетну отпорност. Пожар с краја 18. века и обнављање 1805. године само су јачали њен карактер.
Значајне измене у неокласицистичком стилу уследиле су 1811. године, а ренесансна фасада је заменила барокну 1911. године, чувајући аутентичност изгледа од тада.
Последња рестаурација овог драгуља архитектуре догодила се 2011. године, чиме је задржала свој импозантан изглед. Са једнобродним распоредом, полукружном апсидом на истоку и барокним звоницима на западу, Саборна црква привлачи пажњу својом једноставношћу и елеганцијом.
Њена унутрашњост с пет травеја, олтарском преградом и неокласицистичким елементима сведочи о континуираном оплемењивању и обликовању кроз векове. Иконе, посебно на иконостасу, креација су мајстора Теодора Крачуна и Јакова Орфелина, чије се дело издваја у свету војвођанског барокног сликарства.
Саборна црква Светог Николе у Сремским Карловцима не само да је духовно средиште заједнице, већ и право уметничко благо које с поносом сведочи о вековима прошле и трајној лепоти.
Novosađanin kome je posvećena nova skulptura u Limanskom parku – koliko znate o njemu?
Преузмите андроид апликацију.
