Почетна > Свет
Свет

Не желе Русе и Белорусе на комеморацији у Маутхаузену

Овогодишња комеморација поводом годишњице ослобађања некадашњег концентрационог логора Маутхаузен биће одржана без званичних делегација из Русије и Белорусије.
Фото: Wikimedia Commons/Dnalor 01

Маутхаузен комитет ће упутити писмо амбасадорима Русије и Белорусије са жељом да званичне делегације из ове две земље не учествују на комеморацији 15. маја, саопштено је из те организације.

У вези са тим су се договорили Маутхаузен комитет Аустрије, Међународни Маутхаузен комитет и Меморијални центар.

Хуманитарне организације, преживели и њихови потомци из Русије и Белорусије биће, како је најављено, позвани да дођу на комеморацију.

„Огромна жртва коју је Совјетски савез као део савезничких снага дао у борби против нацизма и ослобађања бројних логора, остаће за сва времена незаборављен и саставни део историје нашег континента. Такође, и сећање на незамисливу патњу коју су преживели совјетски ратни заробљеници у логору Маутхаузен и отпор против нацистичког варварства остају кључни задатак ових институција“, наводи се у саопштењу.

Међутим, додају да је због неоправданог насиља и тешких злочина у рату Русије против Украјине, немогуће је не реаговати.

„Учешће Русије и Белорусије није у сагласности са Маутхаузен заклетвом преживелих логораша и њиховом жељом за миром и слободом“, објаснио је одлуку председавајући Маутхаузен комитета Аустрија Вили Мерњи.

Он је обећао да ће на споменике жртвама Русије и Белорусије бити постављени венци и цвеће.

Овогодишња комеморација биће одржана под мотом „Политички отпор“.

Од краја Другог светског рата, првих дана маја, сваке године се одржава комеморација поводом годишњице од ослобађања концентрационог логора Маутхаузен.

На комеморацију традиционално долазе званичне делегације земаља порекла жртава.

У периоду од 1938. до 1945. у Маутхаузену и његових 49 споредних логора било је заточено око 200.000 логораша, од којих је половина убијена или умрла од последица стравичних услова заточеништва.

Логораши су били пореклом из више од 70 нација, међу њима и бројни логораши из бившег Совјетског савеза.

У то доба се није правила разлика између Руса и Украјинаца.

Иначе, совјетски логораши покушали су масовно бекство из логора 2. фебруара 1945. године, а око 500 њих је је успело привремено да побегне из логора, услед чега су С С јединице организовале потеру коју су назвали „Лов на зечеве“.

Бекство је преживело свега једна десетина логораша.

Иначе, председник Русије Владимир Путин је прошле године, постхумно, орденом за спашавање двојице одбеглих совјетских логораша, који су били пореклом из данашње Украјине, орденом одликовао Марију Лангталер.

Španski premijer Sančez uskoro u Kijevu

Преузмите андроид апликацију.