И даље траје полемика – сме ли банка да наплати трошкове обраде кредита или не. Адвокати кажу до у Србији око милион грађана отплаћује кредите и да их је свега 15 одсто тужило банке због те накнаде. Од банака потражују око око 100 милиона евра. Народна банка Србије понавља да је све по закону, да су плаћене мале накнаде а адвокати оспоравају став гувернерке и одлуке судова у Европској унији.
Адвокати туже банке за незакониту наплату накнада за обраду кредита. Судови, у првом степену, пресуђују у корист клијената. Народна банка сматра да су тужбе велики бизнис који угрожава инвестициони рејтинг земље.
Правни заступници траже нови закон, у складу с директивама Евроспке уније, који ће цео проблем решити, јер би случајеви пред судом могли да потрају и неколико година.
„Да се правосуђе ослободи свих ових спорова, правосуђе може као 2015. да наложи банкама да врате све активне кредите с обзиром на то да они константно имају мантру да су мизерни износи, нека врате те мизерне износе и неће бити више нових тужби“, указује адвокат Никола Живуловић.
Народна банка саопштава да не постоји званичан податак и директива Европске уније које се односе на забрану наплата трошка обраде кредита. Тврдњу адвоката оцењују као паушалну, и напомињу да је важећа директива о потрошачким кредитима из 2008. уобичајена пракса Европске комисије.
„Правним ставом Врховног касационог суда јасно је речено да су одредбе о накнадама и трошковима у складу са Законом о облигационим односима. Према томе те одредбе нису разлог за поништај уговорних одредби о банкарским накнадама, како наводе адвокати. Притом, Законом о заштити корисника финансијских услуга већ десет година је, у складу са директивама ЕУ, детаљно уређен начин на који банка треба да прикаже накнаде и трошкове које наплаћује“, наводе у НБС.
Просечни износи који су предмет тужби, тврде адвокати, за многе нису мали као што каже гувернерк . Сабирају – и најмањи износ од 2.000 динара са каматом на крају достигне 8.000.
Банке те трошкове на суду, тврде адвокати, не желе ни да образлажу, нити да врате паре кад изгубе спор.
„Осамсто хиљада динара је био износ кредита, а банка је наплатила накнаду једнократна накнада за одржавање фиксна 106.000 динара. Слушајте даље, накнада за одржавање кредитног рачуна 2.000 динара периодично на сваких шест месеци. Значи, укупно… не знам шта да кажем. Буквално отимачина“, сматра адвокат Марија Радановић.
Један од потеза за разрешење ситуације би могло бити вансудско поравнање које, каже, неке банке стидљиво предлажу адвокатима.
„Дешава се да банке нуде вансудско поравнање после утужења. Оне плате целокупан износ са затезном каматом и трошкове адвоката. Тако да то није спорно, ми прихватамо такве понуде. Не добијамо често али деси се“, додаје Радановићева.
Додатни проблем се појавио код банака које више не послују на нашем тржишту. У том случају – адвокати објашњавају – нови власник дуга сноси све обавезе претходне банке, јер је то пословни ризик за који су знали пре преузимања.
