Извршни одбор Народне банке Србије(НБС) одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,00 одсто, а на непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (4,75 одсто) и кредитне олакшице (7,25 одсто).
Како се наводи у саопштењу НБС, таква одлука Извршног одбора у складу је и са очекивањем да ће инфлаторни притисци у наредним месецима почети да се смањују, осетније од половине ове године.
Притом, НБС задржава могућност да, уколико буде потребно, односно уколико кретања у домаћем и међународном окружењу то буду захтевала, настави пооштравање монетарних услова и у наредном периоду.
Наводи се да ублажавању инфлаторних притисака НБС континуирано доприноси и очувањем релативне стабилности курса динара према евру.
Одлука Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу донета је у условима постепеног слабљења трошковних притисака из међународног окружења и решавања проблема у глобалним ланцима снабдевања.
Цене на светским тржиштима енергената такође су смањене, пре свега цене електричне енергије и природног гаса.
То ће ослабити трошковне притиске на глобалном нивоу, што би требало да допринесе и успоравању домаће инфлације у наредном периоду.
Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, НБС у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима и даље изражене глобалне неизвесности.
Извршни одбор истиче да је опрезност монетарне политике неопходна и у наредном периоду због и даље присутних ризика – геополитичких тензија, динамике цена примарних производа и енергената и њихове будуће расположивости, као и још увек релативно високе базне инфлације у многим земљама.
Како се наводи у саопштењу, због тога је могуће да период повишених каматних стопа потраје нешто дуже од претходно очекиваног.
НБС наводи да је инфлација у Србији, у складу с очекивањима Извршног одбора, остала је током првог тромесечја на нивоу од око 16 одсто међугодишње.
Такво кретање инфлације определили су повећани доприноси цена хране и очекиване корекције регулисаних цена, док је у супротном смеру деловао нижи допринос цена нафтних деривата.
Према последњим пројекцијама, Извршни одбор очекује да ће се од априла инфлација наћи на опадајућој путањи, да ће пад бити знатнији у другој половини године, тако да ће на крају ове године инфлација бити двоструко нижа него што је била у марту, док се повратак инфлације у границе циља очекује се средином 2024. године.
Када је у питању економска активност, НБС остаје при својој пројекцији реалног раста бруто домаћег производа Србије ове године у распону од 2,0 одсто до 3,0 одсто, а тај раст подржавају знатно повољнија спољнотрговинска кретања од почетка ове године од очекиваних.
Опоравак светске економије, а тиме и екстерне тражње од друге половине ове године, као и планирана реализација инвестиционих пројеката, пре свега у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре, требало би да води убрзању раста бруто домаћег производа на распон 3,0–4,0 одсто од 2024. године, а затим и повратку на претпандемијску путању раста од око 4 одсто годишње.
Evrozona: Cene industrijskih proizvoda iz uvoza u padu, i dalje rekordno visoke
Преузмите андроид апликацију.
