Народна банка Србије (НБС) саопштила је данас да су током годишњег заседања Међународног монетарног фонда (ММФ) и Групације Светске банке (СБ), обе институције објавиле велики број извештаја о глобалним економским и финансијским кретањима и изгледима.
Како се наводи, истовремено су одржани и бројни састанци посвећени регионалним изгледима и да је презентацију изгледа за Европу одржао директор Сектора за Европу у ММФ Алфред Камер.
Додаје се да је гувернерка централне банке Србије Јоргованка Табаковић на том догађају указала да је у нашој земљи очувана релативна стабилност курса динара према евру и да то остаје важан стуб макроекономске стабилности, као и да смо обезбедили рекордне девизне резерве.
„У Србији је инфлација на опадајућој путањи од априла, што се види и кроз ниске месечне стопе инфлације, а нето извоз ће битно доприносити привредном расту ове године, у условима високог раста извоза прерађивачке индустрије, опоравка енергетског сектора и нижих увозних цена енергената. Након што је извоз робе и услуга прошле године достигао 38 милијарди евра, што је 3,5 пута виши извоз него деценију раније и за око 60 одсто виши него 2019, док је у седам месеци ове године извоз робе и услуга виши за близу 13 одсто међугодишње“, казала је она.
Табаковић је навела и да је адекватност капитала банкарског сектора преко 22 одсто, да су показатељи ликвидности знатно изнад регулаторних захтева, као и да учешће проблематичних кредита које је на нивоу око три одсто потврђују да су стабилност и отпорност домаћег банкарског сектора очуване упркос вишеструким кризама.
Због свега тога, према речима гувернерке, Србија је на корак до добијања инвестиционог рејтинга, при чему све рејтинг агенције како је додала истичу кредибилитет монетарне политике, показану отпорност српске привреде, очувану стабилност у банкарском сектору и дисциплину у јавним финансијама.
Како је саопштила НБС кључне оцене ММФ за Европу у целини су да се Европа суочава с тешким задатком истовременог смањивања инфлације и обезбеђивања привредног раста, да ће геополитичка фрагментација повећати трошкове сировина и осталих инпута у Европи и да се базна инфлација успорава знатно спорије и налази се знатно изнад инфлационих циљева централних банака између осталог јер се смањење цена енергената много спорије преноси на базну инфлацију.
„За већину земаља Европе не очекује се да ће инфлација ући у границе циља пре 2025. Због тога је, према ММФ, задржавање рестриктивног карактера монетарне политике и повећање рестриктивности фискалне политике од кључне важности.
Неизвесности и ризици у погледу инфлације су велики, а прерано попуштање монетарне политике могло би имати високе трошкове у смислу задржавања дугорочно високе инфлације“, истиче се.
Како се додаје, ММФ процењује да ће привредни раст у Европи успорити с прошлогодишњих 2,7 одсто на 1,3 одсто у 2023. (зона евра -успоравање са 3,3 одсато на 0,7 одсто).
За следећу годину, како се истиче, ММФ пројектује привредни раст у Европи од 1,5 одсто, а у зони евра 1,2 одсто.
НБС наводи и да ММФ указује да привредни раст у Европи успорава, при чему више у земљама које су ослоњене на индустрију, док земље с већим учешћем туризма у бруто домаћем производу боље пролазе, а међу разлозима за успоравање привредног раста су и слабљење потрошње услед смањења реалних доходака и смањење инвестиција услед раста каматних стопа.
Истиче се и да је приметно смањење кредитне активност у европским земљама у развоју, а почиње да слаби и у развијеним европским земљама, а да успоравању економске активности и даље доприносе ефекти прошлогодишњег енергетског шока.
У саопштењу НБС се наводи и да је Табаковић присуствовала и састанку Међународног монетарног и финансијског комитета (ИМФЦ), током којег су анализирани глобална економска кретања и изгледи, с фокусом на истовремене изазове у погледу и даље високе инфлације, високих нивоа дуга, пооштрених глобалних финансијских услова, економске дивергенције и повећаних геополитичких тензија.
Тема је била и 16. општа ревизија квота и могући кораци за повећање гласова земаља с ниским нивоом дохотка, као и обезбеђење средстава за Фонд за смањење сиромаштва и подстицање привредног раста (ПРГТ) и Фонд за отпорност и одрживост (РСТ).
Saglasnost Egipta, Izraela i SAD da stranci koji žive u Gazi uđu u Egipat
Преузмите андроид апликацију.
