Народна банка Србије (НБС) наводи да се фебруарска пројекција инфлације није значајније мењала у односу на новембар 2022. године и, штавише, пројекција инфлације за текућу годину по први пут након две године „биће нижа, незнатно али ипак нижа“.
Народна банка Србије, деманутујући писање појединих медија у којима се наводи да НБС предвиђа како инфлација није достигла врхунац, очекује да међугодишња инфлација у Србији почне да опада од другог квартала, а да од друге половине године са очекиваним смањењем инфлације у зони евра и доласком нове пољопривредне сезоне почне да опада брже.
Како се наводи, према основном сценарију, узимајући у обзир све међународне и домаће факторе, инфлација би крајем године требало да се нађе на нивоу од 7 до 8 одсто, док би у границе циља од 3 плус-минус 1,5 одсто требало да се врати средином 2024. године.
„Када је реч о доминантним међународним ризицима пројекције, процењујемо да су и даље високи, али ипак нешто мањи него што су били пре три или четири месеца и сматрамо да је вероватноћа одступања остварене од пројектоване инфлације у оба смера подједнака“, наводи се у саопштењу.
У вези са макроекономским пројекцијама које се објављују, НБС још једном истиче да се свака процена и пројекција нужно заснива на одређеним претпоставкама које могу и не морају да се остваре и могу да одступе у оба смера, па исход по питању било којег макроекономског показатеља може да буде и повољнији и неповољнији од претпоставке.
„Због тога се велики делови извештаја Народне банке Србије и сваке друге централне банке посвећују анализи ризика, па постоји појам анализе ризика и појам сценарија, а због тога се различити сценарији израђују и објављују, како би се стручној и широј јавности указало на различите могуће исходе под различитим претпоставкама које су у вези са кретањима у међународном окружењу на које мала земља попут Србије не може да утиче“, истиче НБС.
Напомиње се како Србија не може да утиче да економски раст зоне евра, на инфлацију у тим земљама или на светске цене енергената и примарних производа.
„Оно што може и мора, то је да на бази оцена и пројекција међународних институција или на бази неких других извора, за потребе својих пројекција изабере разумне и довољно конзервативне претпоставке“, стоји у саопштењу.
Додаје се да ниједна централна банка на свету „не тврди да има способност да у потпуности предвиди будућа кретања, већ ради исто оно што ради и НБС – јавно објављује своје макроекономске пројекције и најтранспарентније могуће изнесе претпоставке на којима се пројекције базирају.
„Стога редовно објављујемо и анализе у којима приказујемо који су фактори допринели томе да остварења економских показатеља одступе од пројекција и када је реч о повољнијим и о неповољнијим исходима од пројектованих“, напомиње Народна банка Србије.
Rast BDP u četvrtom lanjskom kvartalu veći za 0,4 odsto nego pre godinu dana
Преузмите андроид апликацију.