Инфлација у Србији ће и у наредне две године наставити да се креће у границама циља, односно три одсто плус-минус један и по одсто, показују најновије пројекције Народне банке представљене у новембарском извештају о инфлацији.
У октобру је забележена благо повишена инфлација од очекиване због летње суше, али би тај негативан утицај, према оцени централне банке, требало да буде компензован нижим ценама нафте и увозном инфлацијом.
Међугодишња инфлација би у наредном периоду требало постепено да успорава и да се крајем наредне године приближи централној вредности циља, поручила је гувернерка Јоргованка Табаковић.
Очекује се да ће највећи допринос на смањење инфлације имати непрехрамбени производи, док је због суше забележен пораст цена воћа и поврћа.
Међутим, у наредном периоду се не очекује већи раст цена, каже гувернерка, док неке могу бити чак и ниже.
Учешће јавног дуга у БДП-у је крајем септембра износио 46,8 процената, док ће раст бруто домаћег производа у овој години, како се процењује износити 3,8 одсто.
Гувернерка је изразила наду да ће до краја следеће године бити ограничена највиша горња граница камате на стамбене кредите на пет одсто и да би све формалне процедуре и поступци са доношењем новог закона који то регулише бити окончани до краја године.
Vučić dočekao Tokajeva: Poseta značajan korak u jačanju odnosa dveju zemalja
Преузмите андроид апликацију.
