Стопа раста бруто домаћег производа (БДП) Србије у овој години износиће између два и три одсто, с тим да ће бити ближа доњој граници пројектованог распона, наведено је у “ Извештају о инфлацији – август 2023″ који је данас представљен у Народној банци Србије.
Како се процењује, раст БДП-а ће бити вођен нето извозом, као резултат реалног раста извоза и пада увоза робе и услуга у досадашњем току године, као и фиксним инвестицијама захваљујући повећаној профитабилности привреде, високим приливом по основу страних директних инвестиција (СДИ), као инвестицијама државе у саобраћајну инфраструктуру.
Централна банка очекује од 2024.убрзање раста БДП на три до четири одсто, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око четири одсто.
То ће се постићи, са смањењем глобалних инфлаторних притисака, опоравком светске привреде, а тиме и екстерне тражње, као и услед очекиваних убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре.
У извештају се подсећа да је према статистичким подацима, упркос присутној и даље глобалној неизвесности и наставка заоштравања глобалних финансијских услова, међугодишња раст БДП-а у другом тромесечју је убрзан на 1,7 одсто, чему доприноси опоравак сектора грађевинарства, постепено слабљење ефеката високих трошкова у производњи и решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања.
НБС у извештају наводи и да су фискална кретања у досадашњем току године била боља од очекиваних захваљујући вишим приходима од планираних.
Прецизира се да је на консолидованом нивоу, у шест месеци остварен суфицит од 45 милијарди динара или 1, 2 одсто БДП-а, док је на нивоу године био планиран дефицит од око три одсто одсто БДП-а.
Такође, јавни дуг опште државе на крају јунаа био је 52,1 одсто БДП-а, што је за 3,5 процентних поена ниже него на крају 2022. године.
Međugodišnja inflacija od aprila u padu, do kraja godine oko osam odsto
Преузмите андроид апликацију.
