До краја године очекују се први резултати истраживања који би могла да допринесу реконструкцији винске историје Србије и открију старе, заборављене сорте винове лозе које су се некада гајиле широм земље. Реч је о пројекту „Genetic varietal identification of vines from Serbian vineyards”, који реализују научници са Универзитета у Београду.
У тексту се наводи да су у истраживање укључене професорке Славица Тодић и Вера Ракоњац са Пољопривредног факултета, проф. др Жељко Томановић са Биолошког факултета и Мирослав Николић са Института за мултидисциплинарна истраживања, у сарадњи са стручњацима шпанског Института за вино и винову лозу Универзитета Риоја.
Портал истиче да је циљ пројекта идентификација узорака винове лозе прикупљених са старих и непознатих чокота широм Србије. Овог пролећа сакупљено је око 90 узорака из Топлице, Жупе, Неготинске Крајине, Делиблатске пешчаре, околине Ниша, Алексинца, Пирота, Лепосавића, Ораховца и бројних манастира – Раче, Студенице, Сретења…
Генетском анализом очекује се откривање непознатих сорти и њихова евентуална ревитализација и повратак у комерцијалну производњу. Један од занимљивих примера је винова лоза уз цркву манастира Рача, за коју се претпоставља да је ту више од два века, као и лоза испред зграде старог начелства у Неготину.
Наглашава се и да Србија не може бити конкурентна на глобалном тржишту вином произведеним од интернационалних сорти попут „шардонеа” или „кабернеа”, већ развојем аутентичног домаћег сортимента.
Други део истраживања фокусиран је на „прокупац”, најзначајнију аутохтону сорту Србије. Планирано је секвенцирање генома осам одабраних клонова, међу којима су и стари чокоти из манастира Сретење и винограда у Жупи из 19. века.
Циљ је да се утврди који клонови показују највећу отпорност на болести и климатске промене, као и који су најбољи за производњу врхунских вина.
Под лупом Снепчет, Јутјуб и Епл због безбедности малолетника
Преузмите андроид апликацију.
