Иако Венера данас изгледа као јако негостољубиво место, научници већ дуже размишљају о томе да ли је у неком тренутку ова планета могла да буде погодна за развој живота какав познајемо.
Ранија истраживања указивала су на то да је Венера у древној прошлости можда била прекривена океанима, али нова студија показује управо супротно – на њој никада није могло да буде већих резерви воде.
Научници су такође утврдили да су људи имали среће јер је сличан сценарио могао да се одигра и на Земљи.
Планета са отровном атмосфером
Венера, наш најближи комшија, сличне је величине и густине као Земља, али по свему осталом се увелико разликује од наше планете.
Док је Земља савршено место за живот, Венера је беживотна планета са токсичном атмосфером угљен-диоксида – која је 90 пута гушћа од наше, облацима сумпорне киселине и температурама на површини које досежу 462 степена Целзијуса, што је довољно вруће да се отопи олово.
Како би разумели зашто су ове две стеновите планете тако различите, тим астрофизичара направио је детаљну симулацију почетка формирања планета у нашем Сунчевом систему пре 4.5 милијарди година.
Притом су користили климатске моделе сличне онима које научници користе при симулацији климатских промена на Земљи.
Земља и Венера као ужарене пећи.
Пре више од 4 милијарде година Земља и Венера биле су изузетно вруће и прекривене магмом.
Океани се могу формирати само када су температуре довољно ниске да се вода кондензује и пада у облику кише током више хиљада година. На тај начин се на Земљи током времена формирао глобални океан, док је Венера, с друге стране, остала преврућа за такав процес.
У том периоду је Сунце било око 25% слабије него данас, али то још увек није био довољно јак фактор за хлађење Венере јер се ради о другој најближој планети нашој матичној звезди. Научници су се због тога запитали да ли су облаци могли да одиграју улогу у снижавању температуре на тој планети.
Њихов климатски модел утврдио је да су облаци допринели климатској промени, али не на начин на који смо раније мислили.
Наиме, они су се гомилали на ноћној страни Венере, где нису могли да заштите дневну страну планете од Сунца. Иако Венера није једном страном увек окренута према Сунцу, она се изузетно споро ротира.
Тако су ноћни облаци, уместо да заштите Венеру од врућине, заправо допринели ефекту стаклене баште који је задржао топлину у густој атмосфери планете и одржавао високе температуре, стоји у истраживању. С таквом постојаном, заробљеном топлином, Венера је била преврућа за кондензовање воде и стварање кише. Уместо тога, вода је могла да постоји само у облику плина, водене паре, у атмосфери.
И Земља је могла да има исту судбину
Да се наша планета налази нешто ближе Сунцу или да је наша звезда била исте јачине као данас, и Земљу је могла да дочека иста судбина.
Будући да је Сунце пре неколико милијарди година било слабије, наша планета је успела да се охлади довољно како би се формирао глобални океан.
„Ово је потпуни преокрет у нашем гледишту. Увек се сматрало да је слабије Сунце било велика препрека за појаву живота на Земљи. Међутим, показало се да је за младу, јако врућу Земљу овакво Сунце можда заправо било одлична прилика“, рекла је астрофизичарка Емелин Болмонт са женевског Универзитета.
Ови налази показују да унутар нашег Сунчевог система могу да постоје различити начини еволуције стеновитих планета.
Преузмите андроид апликацију.
