НАТО данас обележава 75. годишњицу постојања у свом седишту у Бриселу, а обележиће је и на предстојећем самиту од 9. до 11. јула у Вашингтону, где је потписан њен оснивачки уговор.
Организација Северноатлантског споразума или НАТО представља међувладин војни савез 32 северноамеричке и европске земаље, заснован на Северноатлантском споразуму који је потписан 4. априла 1949. године.
Организација представља систем колективне одбране при чему чланови организације пристају на међусобну одбрану од напада било ког спољног елемента.
Седиште НАТО се налази у Харену у Бриселу, док се Врховна команда Савезничких снага налази у Монсу у Белгији.
Од свог оснивања, пријемом нових чланица бројност се са првобитних 12 повећала на 32 чланице.
Шведска се 7. марта 2024. придружила НАТО као последња чланица.
НАТО тренутно признаје Босну и Херцеговину, Грузију и Украјину као потенцијалне чланице.
Поред чланица организације у раду учествује 21 земља чланица Партнерства за мир, међу којима и Србија, са још 15 земаља укључених у институционални систем дијалога
Током деценија, способност НАТО да се прилагоди и трансформише омогућила је Алијанси да успешно управља широким спектром безбедносних изазова, наводе експерти.
Од своје првобитне хладноратовске мисије супротстављања експанзији Совјетског Савеза у Европи до подршке Сједињеним Државама након терористичких напада 11. септембра 2001, који је укључивао прву и једину декларацију Алијансе о члану 5, савезници у НАТО су били чврсти у солидарности.
Иако се Алијанса прилагођавала и трансформисала у протеклих 75 година, једна ствар која се није променила је основна сврха НАТО самоодбрана.
Колективно обећање о безбедности у одбрани из члана 5, који наводи да је напад на једног савезника напад на све савезнике, је темељ Алијансе.
Поред тога, основни принципи и идеали на којима је НАТО основан 1949. остају исти принципи којима је Алијанса посвец́ена данас у 21. веку.
Како преносе бројни медији, данас и сутра могао би да буде постигнут договор о новом генералном секретару, што би могло да утиче на будући смер Алијансе у годинама које долазе.
На састанку ће бити одржан и скуп Савет НАТО-Украјина, тела основаног прошле године да би Кијеву обезбедио начин да присуствује састанцима са савезницима.
Резултати седнице, како неки наводе, ће несумњиво укључити појачану подршку Украјини.
Очекује се да ће се на састанку министара разговарати о Столтенберговом предлогу о петогодишњем пакету војне помоћи Украјини у вредности од 100 милијарди евра, чиме би НАТО преузео неке обавезе координисања од тзв. Рамштајн групе коју предводе САД.
Прошлогодишњи самит у Виљнусу кулминирао је једногласним договором да будућност Украјине лежи у НАТО, али је оставио доста неизвесности око временских рокова.
Иако се очекује да ће позив Украјини да се придружи НАТО поново доминирати дебатом ове године, како наводе упућени, постоји опасност да то одврати пажњу од непосреднијих изазова, посебно на потребу да се драматично повец́ају обавезе за одбрану и војна индустријска производња широм Европе, како би се задовољиле украјинске, али и шире безбедносне потребе НАТО.
У том смислу, очекује се испуњавање обавезе за издвањање два одсто БДП за одбрану, као и фокусирање на Индо-Пацифик.
Састанак са индо-пацифичким партнерима, такође, је заказан за 4.април.
Али главно „узбуђење“ састанка је прво присуство Шведске као пуноправног савезника у НАТО.
Недавни пријем Финске и Шведске донеле су, како наводе аналитичари, НАТО додатне војне капацитете, напредну технологину и географску предност која ће помоћи у ограничавању потенцијалне руске употребе Балтичког мора за застрашивање или евентуалне нападе.
На јубиларним самитима у априлу и у јулу Вашингтону очекују се изјаве о скоро осам деценија успеха, међутим, многи аналитичари и дипломате упозоравају да се мора признати да постоје значајни изазови са којима се Алијанса суочава,
Они истичу да је први међу њима неуспех НАТО у једном од његових основних циљева, а то је да спречи повратак рата у Европу, али да се назиру и други озбиљни изазови: растуће разочарање мултилатералним управљањем глобалним пословима уопште, послератном архитектуром коју предводе САД и растућим националистичким осећањима „Америка на првом месту“ које оличава бивши председник САД Доналд Трамп.
Tajvan: U zemljotresu povređeno 1.038 ljudi, 42 radnika se vode kao nestali
Преузмите андроид апликацију.
