Ако живите у новијој згради, добре су шансе да гунђате због тога што су зидови превише танки и чујете сваки шум који направи комшија из стана поред вас. За суседа с врха зграде боље да вас нико не пита – тај је надзидао још један спрат, па се питате је ли оптеретио зграду и да ли се зато множе пукотине на плафону.
Закључак вам је исти као онај који сте чули од безброј људи: некад се много боље градило. У случају да живите у згради из времена социјализма, све су прилике да у ходнику и на спољним зидовима редовно примећујете нова напрснућа. Закључак вам је: треба да одем одавде у новију зграду.
Шта би се десило да и нас задеси разоран земљотрес као Турску и Сирију, зна само Бог. Многи се питају још и шта је с најмање два милиона нелегалних зграда у Србији.
Нема места паници, уверава Вања Алeндар, грађевински инжењер, један од оснивача Српског удружења за земљотресно инжењерство (СУЗИ). Он каже да земљотрес јачине 7,8 степени Рихтера, какав је задесио Турску, у Србији не може да се деси. Код нас наука предвиђа максимално шест степени.
Ни по квалитету градње нисмо слични Турцима. Чак ни објекти који су изграђени пре шест деценија, када су после земљотреса у Скопљу унапређени технички прописи о отпорности зграда, не би требало да се сруше и претворе у прах при очекиваним потресима у Србији.
Београд је, рецимо, донедавно пројектован на интензитет од осам степени Меркалијеве скале. Прописи су пооштравани после потреса на црногорском приморју 1979, а од прошле године Србија примењује Еврокодове, правилнике према којима је параметар за пројектовање објеката убрзање тла које земљотрес изазове на тој локацији. За Београд је то 10 одсто од убрзања земљине теже, за Турску је убрзање око четири, пет пута веће.
Београд је, рецимо, донедавно пројектован на интензитет од осам степени Меркалијеве скале. Прописи су пооштравани после потреса на црногорском приморју 1979, а од прошле године Србија примењује Еврокодове, правилнике према којима је параметар за пројектовање објеката убрзање тла које земљотрес изазове на тој локацији. За Београд је то 10 одсто од убрзања земљине теже, за Турску је убрзање око четири, пет пута веће.
– Ниједна савремена, пристојно пројектована и изграђена кућа код нас не сме да се сруши и угрози животе, чак ни у угроженијим подручјима попут Лазаревца, Ваљева, Краљева и Копаоника. Оштећења се могу очекивати, посебно на дотрајалим кућама које су људи правили како су знали и умели. У последњем земљотресу у Краљеву две особе су погинуле јер им је таваница пала на главу. То не сме да деси. Ако се држите прописа, што значи да се прикупе подаци о локацији на којој се гради, укључујући и сеизмичност терена, пројектант ће одредити тип конструкције која ће издржати земљотрес, те количину и квалитет материјала. Пројекат иде на независну ревизију, добија се грађевинска дозвола, гради се у складу с одобреним пројектом, надзорни орган контролише извођење радова, на крају долази технички пријем објекта и употребна дозвола – објашњава Алендар.
У пракси, питање је колико се све то поштује. И без земљотреса, зграде се урушавају услед неправилног извођења радова, недостатка контроле, алавости инвеститора којима је профит испред квалитета. Чак и делови потпорних зидова падају, а ганц нови путеви иду на поправку малтене чим буду отворени.
У СФРЈ инвеститор је махом била држава, а пројектовали и градили су њени грађевински гиганти светског реномеа. Сада тих фирми нема, приватни капитал масовно учествује у изградњи. Раније су објекти били квалитетнији јер су се процедуре поштовале, данас нисам баш сигуран. Али, добро је то што су прописи пооштрени. Ако лична и друштвена одговорност није као некада, макар су правила градње строжа, па се надам да смо барем на истом – истиче Алендар и додаје да не може да замисли да се код нас гради као у Турској, где су малтене цели градови сравњени са земљом. Ипак, наглашава, турске фирме које раде у иностранству показале су се поузданима.
Турска има врхунски универзитет кад је реч о сеизмици, одличне прописе, стручњаке, држава је тамо заказала – сматра Алендар.
И код нас је заказала јер дуже од тридесет година не може да заустави нелегалну градњу и дивља надзиђивања, а мишљење стручњака недовољно се уважава.
Код таквих објеката никад не знате на чему сте. Да ли су грађени према пројекту и каквом, какви су им темељи, колико и какве арматуре и бетона има – истиче Драган Буђевац, професор емеритус Грађевинског факултета у Београду, који се бави и надзором градње и њеним руковођењем, и додаје да је логично да нови објекти буду бољи због нових технологија, материјала и метода прорачуна.
Интерес државе не би требало да буде јефтина, већ стабилна градња. Зграде морају да потрају најмање педесет година, а после тога следи њихов здравствени преглед како би се утврдило треба ли им лечење. За разлику од европских држава, у којима је то махом законска обавеза, у Србији – није. Оно што јесте је то да за стари објекат после реконструкције сеизмичка анализа мора да испуни стандарде по важећем правилнику, наглашава Марко Маринковић, доцент на Грађевинском факултету у Београду, чија је ужа научна област земљотресно инжењерство.
Постоје два начина процењивања објеката.
– На захтев појединаца или установа, испитујемо сеизмичку носивост постојећих објеката: амбасада, болница, школа, јавних институција, као и старих зграда од 70, па и 100 година. Недавно смо за зграду из 1922. у центру Београда утврдили да поједини зидови морају да се ојачају и, када њена обнова буде окончана, она ће бити безбедна – објашњава Маринковић.
Други приступ је општији и могао би дати процену стања грађевина за општину, град, па и целу државу. За разлику од Грчке, Италије, Шпаније или Америке, у Србији се с таквом методом тек почиње.
– За ту методу узимају се генерални подаци о објектима, без детаљне анализе, за коју би за милион објеката у Србији било потребно 20 година и 1.000 инжењера. За краће време град или држава може добити процену за 50 одсто објеката који нису угрожени, за 30 одсто њих које треба детаљно испитати и за 20 одсто оних који су одлични. Могло би да се крене од јавних здања, али то је велики пројекат који захтева подршку државних институција – каже Маринковић и додаје да су његове колеге са факултета и чланови СУЗИ израдили студију за један кварт у Београду близу Грађевинског факултета. Реч је о зиданим зградама подигнутим између тридесетих и седамдесетих година прошлог века, од којих су неке с дрвеним таваницама, што повећава ризик код земљотреса, истиче Маринковић.
Да се у Београду снажно затресе тло, да ли би се ти објекти у центру престонице срушили?
– То не могу да вам кажем – одговара он.
И Алендар сматра да је увид у грађевински фонд начин да се разарања предупреде, али и да се стекне представа о томе шта на пример очекује Београд или Ваљево у случају најјачег земљотреса.
– Било би добро да за све објекте имамо здравствене картоне како бисмо у случају снажних потреса организовали помоћ, да знамо да ли ће старе зграде да закрче улице па хитна помоћ неће моћи да прође, да ли ће експлодирати гасне инсталације, колико шатора или ћебади треба да збринете људе. Далеко смо од тога – каже Алендар.
Од новог земљотреса нисмо, а сваки потрес озбиљна је опомена, али и горак наук да је земљотрес најбољи грађевински инспектор.
„Београд на води”– безбедан
– Конструкције у Новом Београду такве су да се он сматра безбедним. „Београд на води”, такође, високе зграде и куле услед потреса могу да се љуљају, а да не претрпе оштећења. Дешава се да људи страдају тако што им полица са књигама падне на главу, а да на згради чак ни стакла не попуцају – каже Вања Алендар.
Šole preneo Vučiću da SAD od sastanka u Briselu očekuju primetan napredak
Преузмите андроид апликацију.
