Понуда и цене свежег меса никако да се стабилизују, а посебно је неизвесно снабдевање тржишта говеђим месом иако понуда живе јунади не мањка.
Број малих газдинстава који су се бавили товом до пре две године смањен је за око 5.000, а у просеку су имали у тову четири до шест грла, каже аграрни аналитичар Чедомир Кецо.
– Данас се овим послом, са више од 100 грла бави мали број фармера. Aли то не умањује понуду према кланичарима, који пласирају месо на домаће тржиште – истиче Кецо.
Према његовим речима, захваљујући ценовној политици кланичара тов у Србији је симболичан у односу на време када смо јунеће месо извозили за више од 220 милиона долара годишње. Каже да ипак за наше потребе имамо довољно јунећег меса и не би требало да га увозимо.
Домаћи произвођачи успели су да извезу квалитетан „беби биф” за 6,06 милиона евра. За испоруку 1.360 тона наплаћено је у просеку 5,33 евра по килограму. Домаћи произвођачи најбоље су трговали са Италијом – остварена је цена од 6,8 евра по килограму.
Кецо напомиње да за домаће сточаре није добра вест да су извозници јунећег меса постизали цену од 4,5 до пет евра за килограм, што одговара откупној цени живе јунади од око 2,5 евра.
– О чему је овде реч није јасно, јер је продајна цена јунади одавно већа – истиче Кецо и додаје да смо јунеће месо увозили из Руске Федерације, највероватније бифтек, по цени од 7,8 евра за килограм. У исто време бут без костију у Москви рекламиран је у продаји по шест евра.
Са ценом по којој су наши кланичари продавали месо, од 101 државе, у чије ценовнике у малопродаји је портал „Агросервис” имао увид, произвођачи из Србије би били конкурентни у најмање 30 држава.
Према подацима о трговању са у Кином, где се очекује велики пласман, имали смо за сада извоз меса треће класе. Кецо каже да је за домаћу потрошњу јунећег меса потребно 86.000 до 90.000 јунади, а ту количину наши узгајивачи имају увек на домаћим фармама, због чега нам увоз није потребан.
Izvoz IT usluga premašio 3,3 milijarde evra u prvih 10 meseci ove godine
Преузмите андроид апликацију.
