Указом Јована Стерије Поповића, тада у својству високог званичника, начелника Министарства просвете, односно Попечатељства просвештенија, Кнежевине Србије, 10. маја 1844. утемељен је Музеум сербски.
Стерија, прослављени српски књижевник, посвећени национални радник, па и просветитељ, по основној вокацији адвокат, прешао је из родног Баната у тадашњу Кнежевину Србију како би помогао као несебични национални радник.
Датум његовог указа о утемељењу Музеума сербског 10. мај 1844. прихваћен је касније као Дан Народног музеја у Београду.Намера ученог Јована Стерије Поповића била је да се установи званично тело које ће прикупљати старине како би оне за потоње генерације биле сачуване.
Осим прикупљања старина Музеј је све време био и место истраживачког рада, чувања предмета посебне важности пре свега на пољу националне историје и културног наслеђа, али такође културног наслеђа уопште.
Према резултатима инвентара обављеног 1848, у поседу Музеја основаног четири године раније, налазило се укупно 79 предмета, кованица, печата, алата, посуда, статуа, повеља, књига, диплома.
Прва поставка Музеја представљена је 1864. Године 1871, укупан фонд Музеја сачињавало 12.869 предмета.
Забележено је да је поставку музеја 1873, обишао свеукупно 401 посетилац.
Popodne se očekuje pojačan saobraćaj, teretnjaci na Horgošu čekaju šest sati
Преузмите андроид апликацију.
