Predstavnici vlade i opozicije Venecuele potvrdili su da su postigli delimičan dogovor tokom razgovora u Meksiko Sitiju, koji su deo napora za rešavanje dugogodišnje krize u ovoj zemlji.
U jučerašnjem zajedničkom saopštenju nakon pregovora koji su trajali od 3. do 6. septembra, precizirano je da se oblasti u kojima je postignut dogovor odnose na socijalne mere, posebno na one u vezi pandemije kovid-19, i na teritorijalni spor koji postoji sa susednom Gvajanom.
Predstavnici vlade i opozicije poručili su u zajedničkoj izjavi da će se razgovori o ekonomskim i socijalnim merama, uključujući posebna prava vučenja sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), nastaviti u sledećoj rundi.
Dve strane su se već sastajale u glavnom gradu Meksika prošlog meseca na intenzivnim razgovorima.
Za razliku od prethodnih pregovora, ovima prisustvuje više od 10 zemalja, među kojima su Holandija, Rusija, Bolivija, Turska i Norveška, koje imaju ulogu posrednika.
Da bi se došlo do potencijalnog sporazuma, predsednik Venecuele Nikolas Maduro zahteva da se ukinu sankcije koje su SAD i Evropa nametnule zvaničnicima i institucijama, za koje kaže da su odgovorne za ekonomsku krizu u zemlji.
Uhapšen venecuelanski opozicionar Fredi Gevara.
S druge strane, opozicija, koja tvrdi da je došlo do izborne prevare 2018. godine, kada je Maduro ponovo izabran na funkciju, zahteva da se omogući da humanitarna pomoć uđe u Venecuelu, da se oslobode desetine njenih pristalica koje ona smatra „političkim zatvorenicima“ i da joj se garantuje učešće na regionalnim izborima u novembru.
Američka administracija predsednika Džozefa Bajdena nije ublažila sankcije Venecueli, otkako je stupila na dužnost u januaru, i podržava lidera opozicije Huana Gvaida koji se u januaru 2019. godine proglasio privremenim predsednikom, ali je saopštila da je voljna da preispita takvu politiku ukoliko u ovim pregovorima dođe do značajnog napretka.
Preuzmite androidaplikaciju.
