Према званичним подацима, у Србији је 29 одсто територије покривено шумама, а за очување здравља људи, биодиверзитета и ублажавање климатских промена потребно је достићи минимум пошумљености од 41 одсто, тако да Србији недостаје 10.000 квадратних километара шума или 200 милиона стабала, поручули су данас, поводом Светског дана шума, НАЛЕД и Зелени развојни центар.
Како се наводи у саопштењу НАЛЕД-а, те две организације потписале су данас Меморандум о сарадњи, са циљем повезивања цивилног и привредног сектора и ширења визије одрживе и одговорне заједнице, а у фокусу заједничког рада биће спровођење специфичних акција као што су „Посади свој хлад“ и „Let’s do it! Serbia – Светски дан чишћења“, која обухвата уклањање дивљих депонија и ширење свести о правилном управљању отпадом.
„Данас је за нас посебна свечаност – обележавамо првих пет година акције „Посади свој хлад“ у којој смо посадили око 120.000 малих садница у више од 100 градова Србије и више од 800 комада одраслог дрвећа у парковима наших градова“, рекао је Предраг Ратић, тим лидер акције „Посади свој хлад“ и захвалио дугогодишњим партнерима као што су Америчка амбасада, ГИЗ, Европска унија и НАЛЕД.
Он је позвао све грађане да се придруже и помогну у пошумљавању градова и села Србије, како би учинили живот бољим за све.
Почетак сарадње обележен је симболично садњом три јасена, липе и платана на Новом Београду, а свако дрво носи своју поруку.
Јасен је дрво среће и здравља, а у митологији је познато као дрво вечног живота.
Липа је симбол вечности, док је платан оличење града, нарочито распрострањен у Европи и омиљено гнездилиште птица.
Директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић истакао је да се НАЛЕД залаже за сарадњу са свим заинтересованим представницима цивилног, приватног и јавног сектора како би заједно радили на развоју циркуларне економије и подстицали иновативне приступе у заштити и обнови шумских екосистема, који директно утичу на очување воде, ваздуха и земљишта.
„Циљ Европске уније јесте да до 2030. преполови емисије гасова са ефектом стаклене баште и да до 2050. засади 3 милијарди садница дрвећа како би постала климатски неутрална. То је пример који треба да следимо и не само да бисмо се придружили породици европских земаља, већ првенствено како бисмо очували здравље наших људи и нарочито деце, зауставили УВ зрачење и штетне ПМ честице. Немамо другу планету и време је да кренемо да бринемо о њој“, истакао је Крстовић.
Дрвеће има важну улогу у градовима јер, поред тога што спушта високе температуре током лета и спречава претерано хлађење зими, ублажава ефекте олујних ветрова и тиме смањује рачуне за струју.
Једно дрво узима угљен диоксид и даје кисеоник који је потребан за једног човека годишње, а процене кажу да свако четврто дете данас има проблеме са астмом, што је изазвано недостатком зеленила.
У Европи највише шума има Шведска и то 28 милиона хектара, а следе Финска са 22 милиона и Шпанија са 18 милиона хектара.
Највећи проценат од земаља у региону имају Црна Гора и Словенија, где су по две трећине територије покривене зеленилом, што их сврстава међу најпошумљеније државе у Европи.
Vučić sa Makronom o situaciji na KiM i sve većim pritiscima na srpski narod
Преузмите андроид апликацију.
