Више од 60 процената грађана у Србији задовољно је квалитетом рада градске чистоће, тврди НАЛЕД на основу истраживања спроведеног у више локалних самоуправа кроз пројекат „Управљање стакленом амбалажом на западном Балкану“,
НАЛЕД је саопштио да је истраживање спроведено међу становницима Крагујевца, Ниша, Сомбора и Варварина.
„Најбоље мишљење влада у Сомбору, где 82 посто испитаника позитивно оцењује ове услуге, док у Нишу то мисли више од половине испитаника“, наводи НАЛЕД.
Истраживање је спроведено у локалним самоуправама које су добиле више од 600 нових контејнера за одлагање флаша и других паковања од стакла.
Пројект менаџер у ГИЗ-у Санела Мандић Вељковски каже да се после пластике, амбалажа од стакла најчешће разврстава у домаћинствима. Следе папир и картонска паковања, лименке и употребљена Тетра Пак амбалажа.
„Више од половине грађана који не рециклирају, истичу да немају услове за то, односно да се контејнери за разврставање отпада не налазе у близини места становања“, рекла је она.
Додала је да је у првој фази пројекта „Управљање стакленом амбалажом“ донирано 300 рециклажних контејнера за стаклену амбалажу граду Нишу, 150 Сомбору, 120 Крагујевцу и 30 Варварину.
„У просеку, то је осигурало да прикупимо чак 60 процената више стаклене амбалаже него 2019, што потврђује да је за већи степен рециклаже прво неопходно обезбедити услове, а затим и уверити грађане да ће отпад који су разврстали завршити стварно на рециклажи, а не на депонији“, рекла је она.
Оценила је да је за успостављање ефикасног система рециклаже стакла у Србији потребно покренути погоне фабрике за прераду стакла у земљи, који су престали са радом те наставити са развијањем примарне селекције на нивоу домаћинстава и општина.
„Важно је да знамо да ми као грађани који сортирамо амбалажни отпад у кућама заправо вршимо примарну сепарацију и олакшавамо посао запосленима у рециклажним центрима који врше секундарну сепарацију“, објаснила је она.
Навела је да се у Србији произведемо скоро три милиона тона комуналног отпада годишње, а рециклирамо свега 15 процената тог отпада и то највише амбалажног.
„Посебно је забрињавајућа када узмемо у обзир да је проценат рециклирања у Европској унији знатно већи – чак до 60 процената“, рекла је она.
Подсетила је да је ЕУ циљ да се до 2030. године рециклира 75 посто стакла, а у Србији око 46 процената, што је у складу са националним циљевима.
НАЛЕД истиче да су у Србији цене услуга одношења смећа на минималном нивоу – око пет евра, што је четири пута мање него у Словенији и готово 10 пута мање од онога што плаћају грађани Аустрије.
Како би имали уређен рециклажни систем, 63 посто испитаника наводи да је спремно да плати вишу цену за ефикасно отклањање отпада, наводи НАЛЕД.
Истичу да би грађане на разврставање отпада мотивисало и увођење подстицаја у виду попуста при наредној куповини или за комуналне рачуне, као и увођење повраћаја новца за амбалажу.
Трећина испитаника сматра да додатне мере нису неопходне, јер жеља да се заштити животна средина треба да представља основни мотив.
Пројекат „Управљање стакленом амбалажом на западном Балкану“ је покренула Немачка развојна сарадња, а спроводи га ГИЗ, заједно са оператерима амбалажног отпада – компанијама Секопак, Пакомак и Екопак.
Додик: Срби морају да се окупе и буду јединствени око преговарања
Преузмите андроид апликацију.
