Грађани Србије обаве на дневном нивоу више од милион и по плаћања безготовинским путем, а за куповину на тај начин свакодневно се издвоји 1,7 милијарди динара, показују најновији подаци Народне банке Србије.
Ти подаци, како се оцењује у најновијем билтену НАЛЕД-а, показују да је увођење најсавременије инфраструктуре у комбинацији са нижим трошковима плаћања имало позитиван ефекат на раст безготовинских трансакција током 2020. године.
Будући да овакав вид плаћања чини трансакције видљивим за пореске органе, за разлику од плаћања готовином где у случају неиздавања рачуна куповина остаје потпуно неприметна, НАЛЕД сматра да би његова додатна популаризација кроз повећање броја продајних места која прихватају безготовинска средства могла да допринесе смањењу обима сиве економије.
„Осим што се фискална лутрија “Узми рачун и победи“ показала као одличан механизам за јачање свести о сузбијању сиве економије, дала нам је и корисне смернице за даљу промоцију безготовинске културе у Србији“, каже Јелена Ристић, потпредседница Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и директорка у Мастеркадру за тржиште Србије, Црне Горе и БиХ.
Подаци из последњег циклуса игре, додаје она, показују да је 8,0 одсто коверата садржало слипове за картична плаћања, што указује на то да су грађани склони да плаћају безготовински када имају услова за то.
Потребу за безготовинским плаћањем додатно су наметнуле и рестрикције кретања изазване пандемијом ковид-19, па су грађани чак 14 милиона пута „вадили“ картицу на продајним местима за плаћање путем интернета, при чему је број онлајн куповина скочио за 104 процента у 2020. у односу на годину пре.
Расту плаћања у овом сегменту допринело је и увођење система инстант плаћања НБС крајем 2018, као једног од најсавременијих модела тренутно у свету. У првом кварталу ове године, у односу на исти период 2019, број трансакција инстант плаћања које су обављали и грађани и привреда порастао је седам пута, а вредност тих трансакција је скочила за 343 процента.
