Иако не постоји јединствен одговор на питање који језици су најлакши или најтежи, један од најчешћих начина да се рангира је према томе колико је обично потребно говорницима енглеског језика да науче одређени језик.
Систем рангирања се састоји од пет категорија, рангираних од најлакше до најтеже на основу тога колико сати учења би неко требало да постигне професионалну вештину.
Категорија И укључује језике за које је обично потребно око 24-30 недеља учења, или 600 до 750 сати наставе, да би се достигао ниво С-3/Р-3, који је отприлике еквивалентан нивоу Б2/Ц1.
Ова група укључује језике као што су дански, холандски, француски, италијански, норвешки, португалски, румунски, шпански и шведски.
Немачки језик захтева око 30 недеља или 750 часова и класификован је у посебну категорију II.
У III категорију спадају језици за које је потребно 36 недеља учења, односно 900 радних сати. Ово су језици са лингвистичким и културним разликама у поређењу са енглеским, као што су индонежански, малезијски и свахили.
Српски је међу тежим језицима Категорија IV се односи на језике са још значајнијим лингвистичким и културним разликама у поређењу са енглеским, за шта је потребно око 44 недеље или 1100 сати учења.
Ова категорија укључује: албански, амхарски, јерменски, азербејџански/азербејџански, бенгалски, босански, бугарски, бурмански, хрватски, чешки, естонски, фински, грузијски, грчки, хебрејски, хинди, мађарски, исландски, кмерски, летонски, литвански, македонски, монголски, непалски, пашту, персијски, пољски, руски, српски, сингалски, словачки, словеначки, тагалошки, тајландски, турски, украјински, урду, узбекистански, вијетнамски, џоса (нигерско-конго језик), зулу.
Категорија V, такође последња, садржи језике који су изузетно тешки за говорнике енглеског и захтевају 88 недеља или 2200 сати учења. Највише труда је потребно за арапски, јапански, корејски, кантонски (кинески) и мандарински (кинески) језик.
10 zanimljivih činjenica koje će vas iznenaditi: Kako miriše svemir?!
Преузмите андроид апликацију.