Димитрије Аврамовић, познатији као Мита, уметношћу се бавио средином 19. века, а иза себе осим слика најзначајнијих личности у Србији оставио и неке од првих политичких карикатура.

Димитрије је рођен 1815. године у Шајкашу, а основну и средњу школу завршио је у Новом Саду.
Студирао је сликарство на бечкој Академији од 1836. до 1840. године. У Бечу је упознао и Вука Караџића у чијем кругу пријатеља се кретао. Вука је „ставио“ и на платно 1840. године.

Одушевљен његовим радом, Вук га је препоручио кнезу Михаилу. Наредни део живота провео је у Београду, где је, између осталог, осликао и иконостас и зидове Саборне цркве.
Уз то, осликао је и иконостас манастира Врдник, познатијег као Мала Раваница, али и православне цркве у Футогу.

Као великом родољубу блиско му је било православље и личности и догађаји из те сфере, што се види и кроз његове слике Ваведења и Апотеозе Лукијана Мушицког.
Једно од његових најзанимљивијих дела јесте и слика Светог Саве, једна од ретких која не представља Растка Немањића кроз икону, већ кроз реалистичан приказ старијег човека.

Карикатуре Димитрија Аврамовића први су пример политичке карикатуре код Срба, а инспирисане су револуционарним догађајима 1848. године.
Неке од њих нашле су се у хумористичком часопису „Шаљивац“ који је у 16 бројева излазио од 1850. до 1851. године.
Бавио се и писањем. Писао је о Светој Гори, али и о естетици, ликовној критици, теорији и историји уметности. Кроз десет чланака који су излазили у „Српском народном листу“ писао је о проблемима уметности.
Неки од његових ликовних радова чувају се и у Галерији Матице српске, где су изложени у сталној поставци уметности 19. века.
Умро је у Новом Саду 1855. године, а његово име носи и једна улица на Роткварији.
Najlepše slike Đure Jakšića – nekada u novosadskoj kafani, a deo i danas izložen u Novom Sadu (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.