Како бисте на тренутак осетили раскошни живот племићких породица и интиму минулих времена, потребно је само мало слободног времена, јер неки од најлепших двораца налазе се баш у Војводини.
Иако их има око шездесет, данас је могуће посетити само одређени број ових величанствених грађевина. У нашем првом тексту открили смо вам неколико двораца који красе наше подручје. У наставку текста прочитајте о још неким, некадашњим, велелепним породичним здањима, чији зидови и данас крију приче неких, много другачијих времена.
Дворац Соколац – Нови Бечеј
Дворац је припадао једној од најимућнијих породица тог времена, породици Дунђерски. Према писаним подацима, у последњим деценијама 19. века, доградио га је Лазар Дунђерски по његовом укусу. Емилија Ивановић, Лазарева ћерка, добила га је у мираз и она је била последњи власник дворца.
Ова велелепна грађевина, данас представља споменик културе који се састоји из дворца и економских објеката. Дворац је грађен у стилу класицизма, налик другим дворцима који су припадали овој породици и ова грађевина је окружена пространим парком и капијом од кованог гвожђа.
Данас се у њему налази преостали стилски намештај, неколико пећи по собама и декорација у виду тапета. Поред тога, у дворцу се налази соба Ленке Дунђерски са њеним портретом кога је насликао Урош Предић.
Дворац Капетаново – Стари Лец
На територији општине Пландиште, надомак насеља Стари Лец, налази се један од споменика културе од великог значаја – дворац Капетаново. Саградио га је жупан Ботка Бела, 1904. године. Након што се доселио у Банат, Ботка је купио огромне земљишне поседе, подаци говоре да је у питању чак 1.100 јутара у централном Банату.
Међутим, након непредвиљивих околности, мноштво велепоседника изгубило је велике делове својих имања, самим тим и Боткино имање је преполовљевно.
Након брзо изгубљеног капитала, једна петровградска банка распродала је намештај из дворца и сам дворац на јавној лицитацији 1938. године. Након тога, нови власник дворца постаје трговац Франц Мај, из села Бочар. Неколико година касније, дворац је припао његовој ћерки која је у њему живела са својим мужем Миланом Капетановим, по ком је дворац и добио име.
Постоји легенда о дворцу, која говори о тужној судбини Боткине жене која је тешко поднела банкрот њихове породице, као и сам губитак њиховог дворца. Тако сломљена од туге, полила се бензином и запалила.
Што се тиче самог изгледа дворца, зграда је спратна, подужне основе, изведена у духу романтичарског историзма са елемената романике и готике. Његовом аутентичном изгледу доприносе кула која је постављена са бочне стране и по два висока и стрма забата која се симетрично налазе по средини обе главне фасаде. Унутрашњост дворца чине велике просторије, ту је дрвена галерија са носећим гредама и просторије на спрату, које су за одмор. Дневни боравак са салоном, кухињом, трпезаријом и библиотеком налази се у приземљу.
Дворац је данас пиватан посед, те га можете изнајмити и у њему провести једну или више ноћи.
Шпицеров дворац – Беочин
На путу за Беочински манастир, налази се чувени Шпицеров дворац. Сградио га је тадашњи сувласник беочинске цементаре, Еде Шпицер, 1898. године. Породица Шпицер је била изузетно имућна у то време, самим тим, желели су да њихов дом буде раскошан. Уњеговом стварању учествовао је чувени архитекта Стајндл Имре, који је урадио архитектуру зграде парламента Мађарске у Будимпешти. По завршетку радова, породица је одлучила да направи парк око дворца који је назван Шпицер башта. Комбинацијом различитих стилова архитектуре, настао је раскошан Шпицеров дворац, који је важио за један од најлепших архитектонских блага у овом делу Европе.
Интересантна чињеница јесте да су се у дворцу снимали бројни филмови и музички спотови. Неки од филмова су: „Узаврели град“ Вељка Булајића (1961.), „Свети песак“ Мирослава Антића (1968.), „Рани радови“ Желимира Жилника (1969.), „Ратници“ Брајана Хатона са Клинтом Иствудом у главној улози из 1970. године, те „Доручак са Ђаволом“ Мирослава Антића из 1971. године, „Дечак и виолина“ Јована Ранчића из 1975. године, „Црна мачка, бели мачор“ Емира Кустурице из 1995, као и холивудско остварење „Браћа Блум“ из 2008. Рајана Џонсона са Рејчел Вајс, Ејдријеном Броудијем и Марком Рафалом у главним улогама.
Некадашња фасцинантна грађевина раскошног изгледа више није безбедна за посете.
Каштел Терлеи – Зобнатица
Дворац Зобнатица, познат под именом Каштел Терлеи, смештен је на имању Зобнатица. Овај дворац потиче из 1882. год, када га је изградио спахија Ђула Терлеи, који се обогатио производњом шампањца.
На имању Зобнатица налази се Каштел Терлеи, саградио га је спахија Ђула Терлеи, 1882. године. Осим тога, изградио је и низ пратећих објеката (бирошких кућа, економских зграда, штала).
Интересантно је то да је Ђула, попут Богдана Дунђерског, био велики обожавалац коња. Током изградње Каштела, посебан акценат био је на детаљима, док је само здање грађено у духу позног класицизма. На бочној страни крова налази осматрачница на читаво имање, а скривени тунел води од каштела до Зобнатичког језера. Каштел је у међувремену реконтруисан и претворен у хотел који располаже са 20 соба од чега 16 двокреветних и 3 једнокреветне и једним апартманом.
Каштел Терлеи данас нуди прегршт интересантних садржаја. Ту је ергела са школом јахања, хиподром, музеј коњарства, уметничка галерија, Зобнатичко језеро и мини зоо врт. Самим тим Каштел Терлеи представља одлично место за породични одмор.
Крај другог дела.
Преузмите андроид апликацију.
