Пре тачно 208 година, на данашњи дан одиграо се Бој на Љубићу, најважнија битка у Другом српском устанку. Чувени јунак Танаско Рајић тог јуна ушао је у легенду и сваки уџбеник српске историје чувајући трешњев топ на устаничком брду Љубићу. Док се његова војска, пред најездом Турака разбежала, он топове није хтео да остави. Био је Карађорђев барјактар и пријатељ и један од највећих бораца оба српска устанка против Турака.
Рођен 1754. године у срцу Шумадије у селу Страгари. Као Карађорђев барјактар доказао се у бојевима за Рудник и Јагодину, али Бој на Љубићу код Чачка у Другом српском устанку уписао је име овог хероја у вечност.
Кад су Турци разбили српске редове, на брду је остао само Танаско чувајући топове. Са јатаганом у једној и кубуром у другој руци са непријатељем се борио до смрти, како би сачувао топове, али није успео и живот је дао за отаџбину на Љубићу. Према причама које се деценијама преносе са колена на колено, Турци су Танаска исекли на комаде, а његову глава пренета је у манастир Вољавчу, где је сахрањена и ту и данас почива“, изјавио је за РИНУ, Драган Радичевић из села Страгари.
Танаскова јуначка погибија као да је дала снагу тадашњим српским борцима за слободу и на крају у овом боју извојевана је победа. То је подигло углед кнеза Милоша у народу и пробудило наду. У бројним списима стоји да Милош Обреновић никада није заборавио Танаска Рајића нити његов храбри чин.
О томе сведочи и једна анегдота, испричана деценијама касније када се кнез Милош, већ у позним годинама живота, спремао за пут за Чачак. Официр из пратње га је питао да ли жели у колима да лежи или седи, имајући у виду да је кнез већ био јако болестан, а Милош му је на то одговорио „Нећу ни лежати ни седети, него ћу стајати, јер сад пролазимо поред Љубића, наводи се у историсјким списима.
Još danas i sutra predaja oružja bez posledica, dosad predato više od 78.000 komada
Преузмите андроид апликацију.
