Фински „Девојачки филм“ приказује живот младих девојака данас, „Магнетна резонанца“ је рендген румунског друштва, а „Биоскоп Сајаба“ сарадњу Јеврејки и Арапкиња у Израелу, речено је данас приликом њихових представљања на Фестивалу европског филма Палић.
Косценаристкиња Даниела Хакулинен рекла је на фестивалској конференцији за новинаре да је „Девојачки филм“ редитељке Али Хапасало „генерацијски филм који говори о сазревању и колико је тешко бити девојка данас“.
Говорећи о филму приказаном у понедељак увече на Летњој позорници Палића у оквиру Главног такмичарског програма, Хакулинен је оценила да данас девојке осећају велики притисак како се представити пред свима путем друштвених мрежа.
„Верујем да свака генерација има своје тешкоће са којима се суочава. Срећна сам што нисам одрастала у доба друштвених мрежа и моблиних телефона. Сада кад се осврнем то изгледа као слобода“; навела је Хакулинен.
Говорећи о филму ког је писала са Илоном Ахти, Хакулинен је навела да је „Девојачки филм“ пропутовао свим континентима и продат је у 50 земаља.
У оквиру Главног такмичарског програма у понедлејак је приказан и филм „Магнетна резонанца“ румунског редитеља Кристијана Мунђијуа, за кога је глумица Марија Драгус рекла да је током снимања „давао комадиће о ономе што требаш урадити али ти заправо никад необјашњава шта то ствари значи“.
Драгус је оценила да је филм „ренген друштва“ са тешко објашњивим крајем, али је додала да је „Магнетну резонанцу“ видела и као леп начин супростављања животиња људима.
За филм у коме главне улоге имају Марин Григоре, Јудит Стате и Макрина Барладеану, према речима Драгус, урађена је одговарајућа подела, и уз вођство Мунђијуа сви глумци су „увек били сигурни, што није случај са многим редитељима“.
Драгус је истакла да јој је рад на филму Мунђијуа био „као мастерклас“ због „слободе пред камерама, унутар одређених неопходних граница“.
Упитана да прокоментарише да је тема филма и јака ксенофобија, односно лоши међунационални односи између Румуна и Мађара, Драгус је оценила да је то „микрокозмос опште конверзације, која није само румунска, мађарска, српска или немачка“.
„Сви имају те разговоре у породици, Ја сам их имала“, навела је глумица рођена и настањена у Немачкој.
„Биоскоп Сабаја“ израелске редитељке Орит Фоукс Ротем приказан је у оквиру Палићког такмичарског програма „Паралеле и судари“, а према речима једне од његових глумица Лиоре Леви говори о филмској радионици за Арпакиње и Јеврејке где је „свака хероина за себе“.
„Редитељка је узела наше животе и направила комбинацију између стварног живота и фикције. Кад гледате филм не знате шта је ставрност а шта глума и зато је филм посебан“, навела је Леви.
Према њеним речима, филм је сниман хронолошки током 12 дана, а учеснице су чак од редитељке добијале камере да носе кући и снимају своје свакодневне активности.
Леви је истакла да „филм говори да жене у различитим културама имају исте проблем са својим мушкарцима“.
„Култура је одредница али није фокус филма. Арапи и Јевреји не знају многе ствари једни о другима. Важно је причати. Није важно да ли си Јеврејин, муслиман или хришћанин, док год разговараш можеш се повезати“, оценила је Леви.
У традиционалној палићкој селекцији „Нови мађарски филм“ приказан је филм „Принудно исељење“ редитеља и сценаристе Мате Фазекаша, чија је глумица Бланка Месарош оценила да је „тешку причу испунио иронијом и сарказмом“.
Филм говори о активистима који људским ланцем помажу старици да спрече њено принудно исељавање из куће, док млади извршитељ до краја и сам временом прелази на страну жртве.
Према њеним речима, то је доказ да емпатија постоји у нашој души, а како се прича у филму развија јунак открива да жена можда није крива за ситуацију у којој се нашла.
„Свакодневно се све више оваквих исељавања дешава у Мађарској. Плашим се што следи и да ће у светском контексту бити све више и више оваквих ситуација“, навела је Месарош.
Говорећи о документарцу „Ово је наша кућа“ из селекције „Еко докс“, који говори о искоришћавању природе и угља у руднику Какањ у Босни и Херцеговини, продуценткиња Мајда Ибраковић је оценила да је еколошка тема обрађена кроз сликовите пејзаже девастиране средине и сведочанства људи.
Представница фестивала „Филмски фронт“ Нина Латиновић најавила је његово одржавање од 27. до 30. октобра са очекиваних преко 100 краткометражних филмова из региона који ће бити приказивани у „Кинеској четврти“ у Новом Сад.
Преузмите андроид апликацију.
