Атмосфера на Месецу не садржи довољно кисеоника за живот људи, али ипак испод његовог стеновитог слоја постоји довољно кисеоника да омогући живот за осам милијарди људи.
Истакнути научници предвођени Џоном Грантом тврде да Месец садржи много минерала који су уско повезани с кисеоником, те да би испод површинског стеновитог слоја под називом реголит могло да се налази довољно кисеоника за преживљавање осам милијарди људи у периоду од 100.000 година.
Научни прорачуни су базирани на податку да је човеку потребно 800 грама кисеоника дневно како би преживио, а реголит је дубок око 10 метара.
Месечев реголит је сачињен 45 одсто од кисеоника, који је чврсто везан за минерале попут силицијума, алуминијума као и гвожђа оксида и магнезијума.
Како би кисеоник био доступан, потребан је процес екстракције који је једноставан. Тај систем троши много енергије, а како би био одржив, морао би да има подршку соларне енергије или других извора енергије доступне на Месецу.
Аустралијска свемирска агенција и НАСА су у октобру потписале уговор о слању ровера на Месец с циљем прикупљања месечевог камења и покушаја екстракције кисеоника из њега.
Научници су том приликом говорили и о развоју експерименталног реактора с белгијском компанијом како би се унапредио процес стварања кисеоника електролизом.
Нова технологија би могла да буде послата на Месец до 2025. године у склопу мисије Европске свемирске агенције базиране на коришћење ресурса.
Преузмите андроид апликацију.
