Почетна > Србија
Србија

На којим факултетима у Београду су најскупље школарине?

Савети 14 факултета у Београду доставили су информацију о поскупљењу школарина за следећу академску годину Ректорату Универзитета у Београду, а према подацима у које је Танјуг имао увид најскупље студирање ће бити на Архитектонском и Елекстротехничком факултету.
Фото: Pixabay/Joenomias

Самофинансирајући студенти на Архитектонском факултету мораће да уздвоје 300.000 динара како би платили прву годину студирања, док ће за студенте виших година студија цена бити 276.000 динара. Ове године академци који нису били на буџету плаћали су школарину на овом факултету 240.000 динара.

Одмах иза Архитектонског по цени студирања истиче се Електротехнички факултет, смер за Софтверски инжењеринг где ће година коштати 282.000 динара. Ове године на истом смеру студенти су плаћали школарину 243.500 динара.

На смеру Елекстротехника и рачунарство година је коштала 108.000 динара,а за следећу ће бити потребно издвојити 126.000 за оне студенете који не буду на буџету.

Грађевински факултет подигао је цену за 20.000 динара по години, што значи да ће академци плаћати уместо досадашњих 100.000, заправо 120.000 динара годину студирања.

Машински факултет процентуално је највише подигао цену школарине за читавих 46, осам одсто, па тако ће година за самофинасирајуће уместо 72.000 коштати 108.000 динара, што га опет не сврстава међу факултете са најскупљом школарином на Универзитету у Београду.

Самофинасирајући студенти су на Саобраћајном факултету ове ове године плаћали школовање 108.000 динара, а од следеће она ће коштати 130.000 по години.

Технички факултет у Бору повећао је школарину на 60.000, уместо 50.000 колико се плаћало ове године.
Факултет организационих наука, који је један међу напопуларнијим за избор студената са овогодишњих 145.000 динара , поигао је цену студирања по години на 159.000 динара за основне студије.

На Правном факултету у Београду за студенте који нису на буџету, година ће уместо 99.000 колико је коштала до сада бити 114.000 динара.

И Економски факултет на коме је школарина била између 97.175 и 121.863 динара подигао је износ школарине на износ од 106.212 до 139.754 динара.

И будући учитељии и васпитачи мораће да издвоје шест хиљада динара више да плате следећу академску годину, која ће коштати сада 108.000 динара на Учитељском факултету у Београду.

Факултет спорта и физичког васпитања подигао је цену студирања са 148.500 на 150.000 динара, док је Физички факултет поскупео са 60.000 на 66.000 динара.

Самофинансирајући студенти на Биолошком факултету мораће да издвоје 100.000 динара за годину убудуће, која је до сада коштала 90.000 динара, а за 10.000 динара поскупела је и школарина на Географском факултету где је коштала 86.000, а од ове године коштаће 96.000 динара.

Декани поједних факултета у изјавама медијима после седнице Сената Универзитета у Београду, која је одржана прошлог месеца, најављујући веће цене, објаснили шта су разлози поскупљења школарина.

Декан Биолошког факултета проф. др Љубиша Станисављевић казао је да су уписне квоте на том факултету за будуће бруцоше исте као и прошле године.

„Што се тиче школаринеа, повећане су за 10 одсто. Морам да напоменем да је то повећање било минимално, имајући у виду да Биолошки факултет у последњих 14 година није повећавао школарине“, рекао је Станисављевић.

Како је навео, школарине на Биолошком су и сада на доњој лествици школарина факултета на УБ.

„Биле су 90.000 динара за основне академске студије, а сада ће бити 100.000 годишње. На специјалистичим студијама су биле 100.000, сада ће бити 110.000, а на докторским је било 110.000, сада је 120.000“, појаснио је декан.

Декан Факултета организационих наука проф. др Милан Мартић казао да су школарине на тој високошколској установи повећане имајући у виду стопу инфлације, те да су на том факултету коригован за 9,2 одсто на ФОН-у за основне студије у односу на прошлу годину.

Декан Економског факултета проф. др Жаклина Стојановић навела је да ће једна трећина студената који ће се уписати на Економски факултет претпрети последице повећања школарине и сносити део укупног повећања цена.

„Економски факултет у Београду има одредбу која је дефинисана одлуком Савета да се школарине усклађују са стопом инфлације. Ове године смо, имајући у виду тежину ситуације у којој се налазимо, тај проценат ипак прилагодили на начин да се однос између терета који преузима студент и његова породица и Економски факултет подели на два према један и повећање школарина је за 9,1 одсто“, рекла је Стојановић.

Brnabić: Zahvaljujući predsedniku Vučiću oko ZSO se danas lome koplja

Преузмите андроид апликацију.