Тим састављен од археолога, историчара, уметника и етнолога Музеја Војводине истакао је значај стакла у истоименој изложби, на којој посетиоци могу да виде стаклене предмете из збирке које припадају овој установи.
Девет аутора учествовало је у реализацији, а Александра Стефанов, историјски уметник истиче да је циљ изложбе био да се прикаже употреба стакла, од праисторије па до савременог доба.
-Материјал се налази и чува у археолошким, историјским, историјско- уметничким и етнолошким збиркама, а поред тога изложени су радови савремене уметнице Мирјане Благојев.
Приказани су предмети којима се илуструје употреба стакла у религијској и обрадној култури, затим у свакодневици у приватним и јавним просторима, савременој уметности, али и као амбалажно и медицинско стакло.
-Употреба основног стакла, у археолошком контексту најбоље се може сачувати у гробовима- стари Римљани су га користили са жељом да се омогући одлазак на онај свет. Углавном се ради о светлозеленкастом, жућкастом и белом стаклу- истакла је Стефанов.
Стакло је вековима сматрано луксузним материјалом и најчешћу примену налази као функционални или декоративни елемент у сакралној архитектури (витраж, мозаици) и приватној верској пракси. Ауторка изложбе нам је представила део изложбе коју чине предмети стоног стакла са религијским мотивима попут библијских сцена или ликова светаца, који су се у то време поручивали поводом крштења и имендана. Овај тип посуђа у хришћанству се појављује у 16. веку.
-Најрепрезентативнији пример изложбе је уметнички обликовано стакло, поручен поводом имендана, а то је чаша која представља Каменовање Светог Стефана, из последње деценије 18. века и припадала је карловачком метрополиту Стефану Стратимировићу- рекла је Стефанов.
Важан сегмент изложбе су иконе на стаклу. Музеј Војводине поседује колекцију од 107 икона које потичу углавном из Војводине, настале током 19. века.
Стакло коришћено у свакодневици је представљено кроз неколико целина- стаклени накит, одевне предмете, аксесоаре и украсе од стакла на народним ношњама.
-Феномен украшавања, од античког накита, преко десетовековне употребе перле у народном одевању, ношњи до употребе стакла и стакних перли на одећи, крајем и почетком 20. века, у периоду између два светска рата када се стаклене перлама декорисале вечење хаљине, ташне, новчаници и обућа. На изложби су изложене балске ципелице из 20. века израђене од златне коже и златних перлица.
Један од сегмената изложбе су огледала, где је представљен развој огледла као декоративног предмета у простору и употребног који се и данас користи.
-Човек је имао потребу да добије рефлектујућу површину, тако што је углачавао различите врсте камена, различите врсте метала и онда је добио мањег формата стаклену површину, али ће тек од 15. до 17. века успети да направи равну рефлектујућу површину, огледало у савременом смислу. Огледало тог тренутка добија стилске карактеристике, својих рамова и облика и постаје предмет у ентеријеру- рекла је наша саговорница и додала да се на изложби налази подно окретно огледало из 19. века, који носи назив „Психа“.
Стакло у колекцији прибора за осветљење, које је коришћено у приватним и јавим просторима, на изложби је представљено у виду неколико петролејских лампи које су се углавном налазиле у богатијим сеоским кућама. Поред тога, у витринама на изложби је представљено репрезентативно грађанско стакло, то су Бањске чаше и чаша са сувенирским мотивима, али и она од великог значаја тачније чаше са националним, државним и владарским симболима где посетиоци могу да виде чаше са грбом Кнежевине Србије, која носи назив српска чаша.
-Поред сувенирског карактера Бањске чаше носе снажан уметничко-занатски печат мајстора који су их радили, а имале су и практичну намену као чаша за пиће са лековитих извора. Од краја 19. века Бањске чаше се производе и на територији данашње Србије – истакла је Стефанов.
Стакло проналази примену у медицини и амбалажи. Употреба стакла у медицини и фармацији, стакло је утицало на развој медицинских хирушких апарата, нарочито на развој оптике. Такође, за чување намирница. Карактеристике тамно бојеног стакла спречавају промену хемијског састава прехрабених и медицинских намирница или материјала које се чувају у бочицама- нагласила је Стефанов.
Део поставке изложбе је стакло у савременој уметности представљено кроз витраж “Отпор”, дело сликара и историчара уметности Зорана Павловића, и представља врхунско уметничко остварење у овој специфичној и скупој техници, као и дела новосадске вајарке Мирјане Благојев, кроз скулптуре и минималистичке форме.
Изложба траје до априла, а сваке среде огранизовано је стручно вођење.
Sugrađani, imate još dva dana da predložite lokaciju za 47 igrališta, do sada stiglo 229 predloga
Преузмите андроид апликацију.
