Када је Атлетико Мадрид надокнадио у реваншу 3:1 из Новог Сада, победом резултатом 2:0, мало ко је веровао да Воша има снаге да у мајсторици победи шпанског актуелног шампиона. Али, онда је свануо тај 21. децембар 1966. године. Један од најзначајнијих дана у историји Војводине.
Увертира пред овај меч никако није обећавала. Тадашњи технички директор Вујадин Бошков прихватио је понуду Атлетика да се трећи меч ипак игра у Мадриду, уместо на неутралном терену.
Да није било Силвестера Такача, то би можда била кобна одлука. Атлетико је већ после шест минута повео са 2:0. Такач је постигао погодак за 1:2, а Воша је до краја успела да избори продужетке, у којима је Такач постигао и трећи погодак за преокрет и коначних 2:3, те тако обезбедио Војводини највећи успех и на међународној сцени, који ниједна генерација „старе даме“ до данас није успела да понови.
Након те историјске победе, Такач је потписао за француски Рен, а Воша без једног од својих најбољих играча и првог голгетера, ипак није успела да елиминише шкотски Селтик, који је касније и подигао пехар првака Европе.
„Тај Атлетико Мадрид је у то време био јако добра екипа. Ми смо их добили и имали лепу предност од 3:1, али у другом мечу су нас разбили. Нисмо прешли пола, добили су нас 2:0 и добро смо прошли да се изборимо за трећи меч. По тадашњем правилу, није било гола у гостима, а одлука је била да се и трећи меч игра у Мадриду и ми смо остали тамо седам дана.
У међувремену, Атлетико је играо градски дерби, Реал их је добио 2:1 и ми смо тада помислили „што не бисмо могли и ми?“. И почне трећа утакмица, кад они поведу 2:0. У једном моменту, помислио сам „само да не буде више“.
Ипак, ја сам дао први гол из слободног ударца за 2:1. Друго полувреме, кренули смо да газимо, они су падали и тада је до изражаја дошла та наша, Станетова физичка спрема. Ми смо њих надиграли на сваком делу терена. Мита Радовић је ушао у средину и дао гол под пречку за 2:2. Идемо даље, ми смо добили крила, а они пали и не могу да нас прате. Изгубили су веру да могу да нас победе, а ми смо је добили више него икад.
У једном моменту, сећам се, Трива је центрирао, примио сам је на 16 метара, гурнем је мало напред и помислим „сада мора бити гол“, али погодим пречку и лопта падне испред линије. Мислио сам да је то била наша последња шанса. Ипак, добили смо још једну, дао сам трећи гол за 3:2 и огромну победу“, присетио се Такач не тако давно, када је Војводина обележавала 55 година од историјске 1966. шампионске године.
Члан те чувене генерације био је и Радивој Мика Радосав један је од тројице играча из прве шампионске генерације који је докторирао на катедри за фудбал. Он се такође и више од пет деценија касније присетио историјске победе над Атлетиком.
„Тај тим Атлетико Мадрида је био прејак. Мендоза је био њихов главни играч. Прву смо их добили, али и поред тога, нико није могао да верује да можемо да издржимо и у реваншу. После 2:0, играла се и та трећа утакмица, а Вујке је вероватно рачунао на то да ћемо изгубити, па је због тога пристао да се игра у Шпанији, уместо на неутралном терену у Холандији. Вујке је прихватио да играмо у Мадриду, али нам је Атлетико платио све трошкове током тих седам дана до наредне утакмице. Нико није веровао у пролаз. Међутим, десило се чудо и ми смо остварили наш и сан свих наших навијача“, присетио се и Мика Радосав приликом обележавања 55 година од прве шампионске титуле.
Нажалост, уследила је болна елиминација, а између Атлетика и Селтика, Силвестер Такач је отишао у француски Рен и то више није била иста екипа.
„Јако је тешко претпоставити шта би било кад би било. Када смо играли у Мадриду, у том трећем мечу, шкотски судија нам је избацио двојицу играча, а ја сам пре Селтика отишао у иностранство. Воша је практично у првом мечу са Селтиком имала три играча мање.
У реваншу смо примили тај други гол о ком сви причају да је био после фаула над Пантом. Нико не може да каже шта би било, али да смо остали комплетни, не само због мене, него и да Трива и Пушибрк нису били суспендовани, имали бисмо веће шансе да тучемо Шкоте. И поред тога, та екипа је победила Селтик у Новом Саду 1:0. Апсолутно су се провукли против нас. Жалим што се тако то десило“, рекао је Такач.
Недавно је о јесењем успеху из 1966. говорио још један члан прве шампионске генерације Васа Пушибрк, који се и данас савршено сећа мечева са Атлетиком и тврди – све би било другачије да је остао Силвестер Такач.
„Дочекани смо из Мадрида као хероји. Били су то незаборавни моменти, величанствено нешто. Осећало се на сваком ћошку задовољство и срећа људи. Једва смо сви чекали наредни меч. Нови Сад је живео за фудбал и своју Војводину. Резултат је наравно одјекнуо у целој Југославији и тих дана је била само једна спортска тема – Војводина.
Ипак, између Атлетика и Селтика продали смо Силвестера Такача. Он је био наш најбољи стрелац и игра с њим и без њега није више била иста. Не волим да причам шта би било, кад би било, али да је остао, ко зна какав би био исход целе приче“, сматра Васа Пушибрк.
Преузмите андроид апликацију.
