На данашњи дан 1821. године умро је бивши француски цар Наполеон I Бонапарта, један од највећих војсковођа у историји, чији су освајачки походи разорили феудално устројство традиционалне Европе.
Истакао се 1793. у борби против Енглеза код Тулона, тада је, у 24. години, постао генерал.
У Италији је 1796. и 1797. тукао војску Аустрије, а 1797. укинуо је Млетачку републику.
После похода на Египат, државним ударом 1799. завео је режим конзулства, узевши неограничену власт као „први конзул“, а од 1802. као „доживотни конзул“.
Реформисао је администрацију, просвету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански законик (Наполеонов кодекс). Закључио је конкордат с папом Пијем VII и нормализовао односе Ватикана и Француске.
Прогласио је себе за цара 1804. Победама 1805. код Улма и Аустерлица приморао је Аустрију на мир.
Заратио је с Пруском 1806. тукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао на мир под веома тешким условима. Покушао је да покори Шпанију и 1808. поставио је брата Жозефа за шпанског краља.
Наполеонове победе од 1805. до 1809. омогућиле су превласт Француске над већим делом Европе. Године 1812. кренуо је у поход на Русију предводећи војску од 600.000 људи састављену од скоро свих европских нација. И поред чињенице да је успео да заузме Москву у Русији је катастрофално поражен.
Након пораза код Лајпцига 1813. савезници (Руси, Енглези, Пруси, Аустријанци) ушли су у Париз крајем марта 1814. а Наполеон је прогнан је на средоземно острво Елба.
Одатле је побегао и вратио се у Париз марта 1815, али је већ у јуну коначно потучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану на којем је умро као британски заточеник. Има индиција да је отрован.
Преузмите андроид апликацију.
