На данашњи дан пре 137 година основана је Српска краљевска академија, установљена Основним законом Краљевско-српске академије, који је изгласала скупштина, а краљ Милан Обреновић обнародовао у Нишу 1. новембра (по новом календару 13. новембра) 1886. године.
Идеја за оснивање ове институције родила се из потребе за превазилажењем непомирљивих разлика које су у својој суштини биле више политичке, него научне.
Наиме, Српској краљевској академији претходило је једно друго удружење, Друштво српске словесности, основано 7. новембра 1841. године. Ово Друштво је суспендовано јануара 1864. године, због јачања либералне струје, која је била критички усмерена према владајућем режиму.
Међутим, већ 29. јуна исте године рад је настављен оснивањем Српског ученог друштва, али је опет дошло до несугласица и различитог виђења правца којим би Друштво требало да иде. Либерали су веровали да је просвећивање народа њихов основни задатак, док су конзервативци прокламовали научни рад.
Како је потреба за постојањем једне научне институције била неопходна, 1. новембра 1886 основана је Српска краљевска академија, а прве академике, њих 16, именовао је краљ Милан 5. априла 1887. године. Касније су академици сами бирали нове чланове. Исте године донет је и Правилник, који је предвиђао тајно гласање и двотрећинску већину за избор нових чланова. Такође, тада су формирана четири одељења Академије, са по четири редовна члана.
Новина у раду Академије била је покретање систематских научних истраживања, а један од највећих подухвата у проучавању народа и народног живота остварио је Етнографски одбор.
Своје научне студије чланови Академије објављивали су у „Гласу Српске краљевске академије„, који је излазио у два разреда: први разред садржао је расправе из природних наука, а други разред расправе из филозофских, језичких, правних и историјских наука.
Први председник Академије био је Јосиф Панчић, у нашем народу далеко познатији по томе што је открио нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика.
Осим оморике, по њему је назван и највиши врх Копаоника (Панчићев врх) на коме се налази маузолеј са његовим посмртним остацима. Свој богати хербаријум на ком је радио током читавог живота је, према сопственим речима, „Од постанка њеног Србству наменио“.
Српска краљевска академија је као таква постојала све до после Другог светског рата, када је званичан назив Академије промењен је у Српска академија наука, а од 1960. године у Српска академија наука и уметности (САНУ).
Данас Српска академија наука и уметности представља највишу научну и уметничку установу у Републици Србији. Поделу на стручне академије заменила је подела на одељења, којих данас има осам.
Da li znate koji novosadski časopis je i najstariji književni časopis u svetu? (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
