Почетна > Србија
Србија

На данашњи дан пре 125 година рођена је једна од највећих српских песникиња

Стихови о мучком страдању чете ђака у Крагујевцу, 21. октобра 1941. који говоре о болу једног народа опевала је чувена српска песникиња Десанка Максимовић.
Фото: Wikimedia Commons/Ljubivoje Ršumović

Ова песникиња, чији се бројни стихови увек радо помињу, рођена је баш на данашњи дан пре тачно 125 година.

Десанка Максимовић – весник најлепше поезије

Десанка Максимовић, најпознатија српска песникиња рођена је на данашњи дан, 1898. године у Дивцима код Ваљева. Своје средњошколско образовање стекла је у Ваљевској гимназији, а даље усмерење било је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Факултетску диплому стекла је из области светске књижевности, опште историје и историје књижевности.

Као професор радила је у школама широм данашње земље, а током Другог светског рата привремено је била ван наставе. Иако се пензионисала 1953. године Десанка је поживела још пуних 40 година те је умрла у 95. години живота, у фебруару месецу 1993 године.

За време свог живота Десанка је успела да начини тако велике кораке за српску књижевност својим радом и залагањима да је и данас памте као песникињу са најлепшим и најемотивнијим стиховима.

Поред тога што је њена поезија једна од најдивнијих и што је имала васпитачку улоге као професор,она је била и члан Српске академије наука и уметности.

За свог живота написала је преко 50 књига поезије, а добитница је бројних награда попут Вукове, Његошеве, Седмојулске, Змајеве, наградом Златни венац, Младо покољење. Затим је одликована Орденом Републике са златним венцом.

Током свог живота добила је титулу почасног грађанина Ваљева, а након њене смрти пристигле су захвале за целукопан њен допринос током живота.

Након њеног живота, основана је Задужбина Десанке Максимовић која додељује награду „Десанка Максимовић“. Задужбина је основана од стране Владе Србије, одмах након њене смрти. Унеско је 1998. године прогласио Десанку Максимовић као личност културе. Споменик Десанке Максимовић је 2007. године направљен у Ташмајданском парку, а велики број школских институција, домова, удружења носи назив по овој чувеној песникињи.

Песме које се памте

О поезији Десанке Максимовић сведоче не само бројна признања, већ и успомене али рецитације тих дивних стихова. У њеним стиховима пронађене су љубавне, родољубиве, породичне, пријатељске и све друге вредности живота о којима вреди певати. Писала је и за старе и за младе. Остављала је утисак да кроз песме говори тако јасно, а опет тако дубоко.

Сваки њен стих доносио је једну вишу емоцију, емоцију после које је било немогуће остати равнодушан или побећи.

Као што је на почетку речено, невероватни стихове чувене песме под називом „Крвава бајка“ и сада су једни од најболнијих икада написаних стихова, а који су писани на основу стварног догађаја који је задесио тужном судбином три стотине ученика. Написана дирљиво и из угла професора, васпитача и жене уздрмала је свакога, па чак и онога који би  помислио да може да остане јак.  Стихови ове песме сматрају се за једним од највећим у нашем стваралаштву:

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану

А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом

Поред крваве бајке, Десанка је написла и низ других дирљивих песама, попут оне коју сви знамо, а која пева о најдивнијим људским осећањима.

Вероватно ће свако брзо погодити да је у питању песма „Стрепња“:

Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Ту је и песма „По растанку„:

Реци ми сад, када ме не волиш више;
кад ти се прошлој руга нова срећа;
и кад се дани који некад бише
душа ти само, кад ме видиш, сећа –
реци, да л’ те је моја
радост болела
једном, кад нисам више
тебе волела?

Могле би се тако у недоглед ређати дивне песме Десанке Максимовић, за чије стихове се не може наћи мана, а од којих се није лако растати. Ипак, данас, на дан њеног рођења, од којег је прошло пуних 125 година, може се рећи да заборава нема.

Дивна поезија Десанке Максимовић, без обзира колико је она данас популарна, остаје да живи и да траје само из једног разлога – јер је јединствена, непревазиђена и вечна.

Da li znate kako je Jovan Jovanović dobio nadimak Zmaj?

Преузмите андроид апликацију.