Мало је тако судбоносних датума у светској историји, као што је био тај 22. јун 1941. године. Тада је почела велика операција нацистичке Немачке – напад на Совјетски Савез, под кодним именом „Барбароса“. Операција је добила име по великом Немачком краљу и војсковођи у Крсташким ратовима, Фридриху Барбароси.
До пролећа 1941. године, цела Европа, осим Британије, била је под нацистичком чизмом. Велике победе на западу, првенствено против Француза, уверили су Адолфа Хитлера, да напад на СССР не може да омане. За нацистичке вође и Хитлера цела источна Европа био је простор на коме су живели „Словенски варвари“ и људи ниже расе. Све до планине Урал требало је етнички очистити од ових „подљуди“ и на ту територију населити етнички чисте Немце.
Посебну мржњу су Хитлер и нацисти гајили према Комунизму који је владао у СССР. За њих је ово била посебно опасна комбинација – комунизам, јевреји и словени као „ниже расе“.
Иако су у августу 1939. године, СССР и Немачка склопиле савез о ненападању (Рибентроп-Молотов). За Хитлера је то било само парче папира, које је требало да му купи време, док не заврши са непријатељима на западу и буде спреман да започне инвазију.
План је искован:
Немачки план за напад на СССР био је разрађен до танчина. Напад ће ићи у три правца:
– Група армија „Север“ напредоваће кроз Балтичке земље ка Лењинграду (данашњи Санкт Петерсбург).
–Група армија „Центар“ напредоваће ка Москви са циљем да је заузме.
–Група армија „Југ“ напредоваће кроз данашњу територију Украјине, а затим скренути на источној обали Црног мора ка нафтоносним пољима Кавказа.
Планирано је да операција траје највише три месеца, не би ли се избегла „Руска зима“. Циљеви су морали бити остварени пре првих снегова. Немачка арогатност сматрала је да ће супериорни Вермахт лако изаћи на крај са Црвеном армијом, која је за њих била само тигар од папира, осакаћена многобројним чисткама, у којој су страдали многи официри и кадарови.
Дан који не може бити заборављен
Иако је лидер СССР Стаљин добијао месецима раније упозорења да предстоји напад Вермахта, он се оглушио на сва њих, слепо верујући да га Хитлер неће напасти. Изричито је забранио било какав превентивни напад на места Немачког окупљања. Совјетски официри само су беспомоћно слушали рику Немачких тенкова са друге стране границе, пар сати пред почетак операције.
Освит зоре покварили су Немачки авиони који су кренули у напад на Совјетске аеродроме. Немачке специјалне снаге су на препад већ заузеле мостове на реци Буг.
Када су прве авионске бомбе пале на Совјетске мете, Немачки тенкови су кренули у брзи продор. Вермахт је пуштен са ланца. Почео је најсуровији и најбруталнији сукоб у људској историји који ће однети милионе жртава. Фронт се простирао од Балтичког до Црног мора и био је дугачак 1.600 километара. У напад на СССР кренуло је 3.5 милиона нацистичких војника.
Црвена армија затечена је спуштеног гарда.
Потпуно затечена Црвена армија пуцала је по шавовима. Скоро 60% њеног ваздухопловства на западу, било је збрисано на самим аеродромима пре него што су узлетели. Ипак тамо где јесу успели да узлете нанели су губитке Вермахту. Али то су биле симболичне победе у поражавајућем дану.
Вермахт остварује значајне продоре на територију СССР. Окосницу Вермахта чиниле су „Панцер армије“ сачињене од тенкова који су брзим продорима, опкољавале совјетске трупе у такозваним „Кљештима“. Тенкови су настављали муњевито напредовање док би се опкољеним Совјетима позабавиле пешадија и артиљерија које су долазиле иза тенкова.
Црвена армија је десеткована, у наредним месецима губе огромне количине ратног материјала. Заробљено је и више од 6 милиона Совјета, од којих само 500.000 у бици за Кијев, што је неславан рекорд у историји. Ипак, иако је „Руски медвед“ тешко рањен, није поражен до краја…
Хитлер и његови генерали већ ликују и славе брзу победу, али Црвена армија се консолидовала и пружа константан отпор. Вермахт напредује али све спорије, уз све веће губитке.
У октобру Совјети добијају помоћ у виду кише, која Руске степе претвара у море блата у које се Вермахт заглављује. Вермахт је ту изгубио драгоцене три недеље, а Совјети су се прегруписали. Са првим мразом у новембру панцери се покрећу, поново јурећи ка главном плену- Москви.
Вермахтови извиђачи стижу на 22 километра од центра Москве, одакле кроз двоглед виде куле Кремља. Одатле је кретала и аутобуска линија која је водила до Црвеног трга. Ово је била крајна тачка до које је стигла Барбароса, а ускоро је уследио контра напад Црвене армије који је Немце одбацио далеко од Москве. Опет су Руси имали неочекиваног савезника – страховиту зиму и „дебели“ минус, које су десетковале Вермахт, баш као и Наполеонове трупе некад.Холокауст метком.
Трупама Вермахта било је наређено да буду крајње сурови ка цивилима. Постојали су посебни одреди „Ајнзац групе“ које су ишле иза Вермахта и вршиле терор. У почетку су стрељали Политичке комесаре, чланове партије, виђеније људе и Јеврејске мушкарце.
Почетком августа СС и Ајнзац групе крећу и са стрељањима и убиствима жена и деце, углавном Јевреја. То се сматра за почетак геноцида над Јеврејима, и на овај начин убијено их је више од милион.
Тек у јануару 1942. године одлучено је да ће се „Јеврејско питање“ решавати у гасним коморама. Јер нацисти нису желели да троше метке и стресирају своје људе, па су тражили „хуманије решење“. Хуманије за убице, а не за жртве…
На страну Вермахта несебично су стали становници балтичких земала и део Украјинаца. Они су у почетку учествовали у погромома над Јеврејима, а касније су обукли униформе и ушли у састав СС-а.
Zanimljiva istorija sa Pecom: Zašto je Jeljcin srušio kuću u kojoj su pobijeni Romanovi?
Преузмите андроид апликацију.
