На данашњи дан, 23. октобра 1944. године, Новосадски партизански одред ослободио је Нови Сад од окупатације нацистичке Немачке, фашистичке Мађарске и усташке Хрватске.
То су уједно били и последњи тренуци када је Нови Сад био окупиран, након ког је „Српска Атина“ слободан град већ 79 година.
Уз Војску Југославије, тог дана је у Нови Сад умарширао и део совјетске Црвене армије, који је помогао у ослобођењу града, а и Југославије у току Другог светског рата.
На почетку рата, град је према попису имао око 60.000 становника, а Нови Сад је своју слободу дочекао девастиран, са нешто више 40.000 становника. Много особа је убијено, неки су расељени, па је град за три и по године окупације изгубио око 20.000 становника.
Највише су страдали Срби и Јевреји, а многе жртве биле су жене, деца, старија лица – невини људи који својим постојањем нису угрожавали војску окупатора.
Нови Сад је остао без фабрика, мостова, трамвајских линија, струје, водовода…
У годинама окупације одиграла се и Новосадска рација, један од најтрагичнијих догађаја у историји Новог Сада.
Три дана, од 21. до 23. јануара 1942. године, мађарски војници одводили су људе из својих кућа, бацали их у јаме, испод залеђеног Дунава, стрељали их и убијали на најстрашније начине.
У „рацији“ је у јужно-бачком округу за само три дана убијено око 5.000 људи, од којих су половина били Јевреји.
Важно је сетити се и оних који нису убијени на новосадским улицама, али су доживели једнако страшну судбину. Многи мушкарци између 16-65 година били су под присилом послати на фронт у Украјину, где су слабо опремљени и у тешким условима били готово осуђени на смрт.
Важно је, такође, сетити се и оних који су рат преживели, али су остали осакаћени, што физички, што психички са траумама које време није могло да избрише.
Правда за страшни злочин Новосадске рације је „задовољена“ на суђењима после рата, али то је слаба утеха.
За погром у Јужној Бачкој суђено је начелнику Генералштаба мађарске војске, армијском генералу Ференцу Сомбатхељију, генералу Ференцу Фекетехалмију, генералу Јожефу Грашију, капетану Мартону Зелдију и пуковнику Лајошу Галу.
Ференц Сомбатхељи осуђен је на доживотну робију, Ференц Фекетехалми, Јожеф Граши и Мартон Зелди осуђени су на смрт вешањем, а пуковник Лајош Гал добио је 15 година затвора.
Суђено је и другим учесницима који су над новосадским и околним становништвом вршили ратне злочине.
Списак до сада утврђених жртви окупације је сабласан, како се на њему налазе имена деце која нису дочекала ни први рођендан.
За слободу Новог Сада многи су дали оно највредније, живот, а данашњи дан важан је да њихова жртва и цена коју су платили не би остала заборављена.
Преузмите андроид апликацију.
